Прочитај ми чланакОДЛАЗАК бразилске председнице Дилме Русеф (68), којим је окончана деветомесечна агонија у овој јужноамеричкој држави - имаће крупне последице по стање у земљи, али и много шире.
Левичарска Латинска Америка је „букнула“ од негодовања, а Венецуела, Еквадор и Боливија су повукле своје амбасадоре из Бразила у знак протеста, тврдећи да се ради о пучу.
Венецуела је саопштила да неће наставити односе са владом која је произашла из „парламентарног државног удара“. А министар спољних послова Еквадора оцењује да је „обарање Русефове поткопавање демократског покрета у Бразилу“.
И Бразил је, као контрамеру, најавио повлачење својих амбасадора из ових земаља.
Оштро негодовање изразио је и Ел Салвадор, али засад није запретио повлачењем амбасадора.
Левичарски лидери ових земаља годинама су били савезници Русефове и њеног претходника Луиса Ињасиа Лула да Силве. Чињеница да је Русефова смењена после тринаестогодишње владавине левице у овој, највећој земљи Латинске Америке, довела је до тога да њене присталице већ данима протестују на престоничким улицама, при чему често избијају оштри сукоби са полицијом.
– Овај државни удар није само против Дилме. Он је уперен на Латинску Америку и Карибе. Он је против нас. То је атак на народни, прогресивни, левичарски покрет – казао је председник Венецуеле Николас Мадуро. – Овде не ради само о нападу на Русефову, већ на све левичаре у Латинској Америци.
Он за овакав развој догађаја оптужује САД, које назива „главним кривцем и иницијатором напада на левичаре“.
Мадуру је реплицирао бразилски министар спољних послова Жозе Сера, истичући да је „опозив Русефове по закону“. Сера је „узгред“ указао и на проблеме легитимности Мадурове власти.
Бразилски Сенат сменио је у среду Русефову због незаконитог коришћења новца из државних банака са идејом подстицања јавних расхода. Тиме је окончана маратонска процедура опозива која је протеклих месеци поларизовала ову латиноамеричку земљу и паралисала њено функционисање.
Вишедневну сенаторску расправу „крунисало“ је гласање: 61 према 20 за опозив Русефове! Сенат је такође, у одвојеном гласању, одлучио да Русефовој неће бити забрањено да обавља јавне функције, што јој је, иначе, према бразилском закону, могло да буде ускраћено у наредних осам година.
Дилма Русеф најавила је да ће се жалити на одлуку Сената коју је окарактерисала као „парламентарни пуч“. Обећала је повратак своје Радничке партије на власт.
НОВИ ПРЕДСЕДНИК
Уместо Дилме Русеф, на челу Бразила сада се налази досадашњи конзервативни потпредседник Мишел Темер. Он је положио заклетву пред представницима оба дома Сената и свог кабинета. Темер, који је управљао Бразилом откад је у мају суспендована Дилма Русеф, положио је заклетву па ће, у својству председника, завршити њен мандат до 2018. године.
