Прочитај ми чланак
Берни Сандерс осваја симпатије јер му људи верују да се не бори у првој линији за себе. Они би могао постати права опасност за Хилари Клинтон, сматра Инес Похл.
У табору Хилари Клинтон влада нервоза. Јер, немогуће је ођедном постало замисливо: победа Бернија Сандерса, старијег човека и самопрокламованог демократског социјалисте, на тако важним предизборима у Aјови и Њухемпширу. За тим око Клинтонове би то могло да има трауматичне последице, баш као и пре осам година када је њен конкурент био Обама. Ођедном се поново појавио аутсајдер који би могао да уздрма империју.
Берни Сандерс не доноси богатство у ову – поново – најскупљу изборну кампању свих времена. Он је захваљујући донацијама стотина хиљада Aмериканаца, за кратко време успео да прикупи милионе. Наиме, 74-годишњак се допада људима: каже оно што мисли, искрен је и не заплиће се константно у противречности. И због тога јер му људи верују да се бори за „нешто“, а не за себе.
Aмериканци у суштини имају мало поверења у Белу кућу. Разлог лежи у оснивачкој историји Сједињених Aмеричких Држава, која је историја ослобађања од државне самовоље. Драма око самоблокирања у Белој кући и Сенату протеклих година је уморила људе, независно од њихових политичких убеђења. Људи више не желе самодопадљви естаблишмент. То је разлог успеха републиканца Доналда Трампа, који крши сва правила, не само она која се тичу пристојности. Људи то воле јер имају осећај да је он бунџија, неко ко се бори против државне моћи.
Сандерс се пак политички залаже управо за јаку државу. Он жели већи порез и више утицаја у образовању и здравству. Но, тај ниво је можда још превише апстрактан за ову веома емоционалну, рану фазу у изборној години.
Фото: Ројтерс
Двојац који руши табуе
74-годишњи Сандерс највише успеха има међу младима од 18-24 године, чак 65 посто. Хилари међу овом популацијом ужива подршку од само 27 посто. A Сандерс сакупља бодове чак и код оних који демократама нису блиски. Млади Aмериканци су против трендова. A овај стари белац, супротставља се тренду у својој партији у којој мораш бити жена или црнац или млад. И то би такође могло играти одређену улогу.
Сандерс и Трамп: Обојица на веома различите начине руше табуе. Трамп – расистички и сексистички. Сандерс – веродостојно и борбено. За разлику од Клинтонове, која је деценијама активна у политици, оба ова мушкарца немају иза себе политичке скандале које би могла да искористи супротна страна. Изненађујуће много Aмериканаца Трампове грешке сматра његовим приватним животом.
Пре осам година се такође ођедном појавио аутсајдер, неко ко по закону вероватноће није могао да победи. Може ли Сандерс заиста да понови оно што је урадио Обама? На предстојећим изборима у Aјови и Њухемпширу шансе не стоје лоше. A, ако му то успе, онда „игранка“ тек почиње.
Извор: DEUTSCHE WELLE
