Док су очи јавности упрте у Крим, Путин „игра игру“ и у другим земљама. Очигледно да је следећа: Молдавија. Под утицајем Москве сада би дуго времена планирани Споразум о придруживању ЕУ могао да падне у воду.

До сада је Република Молдавија важила као сигуран кандидат за потписивање Споразума о придруживању Европској унији упркос кризи око Придњестровља, самопроглашене, али непризнате републике која све гласније тражи припајање Руској федерацији. Било је планирано да се Споразум потпише овог лета, али сада је и то под знаком питања јер Путин показује тој земљи која се налази између Румуније и Украјине колико зависи од Русије.

У септембру 2013. ограничен је увоз вина из Молдавије у Русију. Убрзо након тога Москва је одбила да дозволи улазак у Русију 20.000 од укупно пола милиона молдавских гастарбајтера. А сада следи и трећа фаза у циљу спречавања потписивања споразума са ЕУ: припадници етничке мањине Гагауза „тренирају“ побуну против тог корака јер су њима, који живе сто километара од главног града Кишињева, важније економске везе с Русијом него трговински партнери у Европској унији.

Михаил Формузал

Епицентар „устанка“ против споразума са Европском унијом је иначе успавани градић Комрат, главни град аутономне покрајине Гагаузија у коме живи 23.000 становника. Побуну је подстакао Михаил Формузал. Он, као и готово сви становници те покрајине, припада етничкој групи Гагауза. Њим има око 160.000, а Формузал је њихов лидер, или како то они кажу, „башкан“. Та руско-православна мањина турског порекла управља покрајином углавном аутономно – само су правосуђе, спољна и безбедносна политика под надлежношћу молдавске државе.

Референдум против придруживања ЕУ

У фебруару је бивши мајор совјетске војске Формузал своје следбенике позвао на барикаде у борби против Споразума о придруживању Унији. Његови аргументи су да би он пореметио економску равнотежу и угрозио аутономију Гагаузије. Никога није изненадило то што се 98,5 одсто од 70.000 Гагауза који су изашли на референдум, изјаснило против трговинског повезивања са ЕУ и за улазак у Путинову Унију слободне трговине. У њој су већ Казахстан и Белорусија. Од идуће године тај савез требало би да, правно гледано, постане унија слична Европској. Формузалов референдум није, међутим, имао никаквих правних последица, јер Гаугазија не може да одлучује о политици читаве Републике Молдавије.

Међутим, Гагаузија одавно одржава добре трговинске везе с Русијом. За ту покрајину оријентисану на пољопривреду руско тржиште је од егзистенцијалног значаја. На европском тржишту производи тамошњих винара и воћара не би имали готово никакве шансе – у то је Михаил Формузал сигуран.

„Нашој привреди је потребно бар још десет година да би могла да буде конкурентна на европском тржишту. У идућих десет година може да нас спасе само руско тржиште“, каже Формузал у разговору за Дојче веле.

Страх до раскида (економских) веза

С тиме се слажу и људи на улицама Комрата, као на пример 64-годишњи Димитри Димциоглу. Тог учитеља у пензији пронашли смо на клупи поред једног дечијег игралишта док посматра своје унучиће како се играју. Брине га њихова будућност. „Незапосленост је овдје веома висока, индустрија потпуно неразвијена“, каже Димитри. Због тога многи одлазе да раде у Русију или у Турску. На улицама градова и села у Гагаузији говори се руски, код куће гагаушки. Тај језик је „95 одсто сличан турском“, објашњава Димциоглу. На телевизорима се гледа руска државна телевизија.

И Дмитри Димциоглу гласао је на референдуму, али из прагматичних, а не политичких разлога: „Ја се нисам изјаснио за Русију, него за царинску унију. Ми Гагаузи немамо ништа против Европске уније, само што се противимо раскиду веза с Русијом.“

То би, верује Димитри, дестабилизовало односе са Русијом и вероватно ослабило положај Михаила Формузала као „башкана“. „Главни проблем је што данас 25.000 Гагауза ради у Русији. Ако се потпише Споразум о придруживању ЕУ, нас ће протерати из Русије“, жали се Формузал, гагаушки гувернер: „Шта ћу онда да радим? Онда ће људи од мене да траже да им нађем посао, а ја то нећу моћи.“ Формузал верује да само улазак Молдавије у Путинову Царинску унију може његовој покрајини да донесе стабилност и да јој обезбеди аутономоју. А Русија је већ најавила и „награду“ за тај корак. Ускоро ће се поновно, без ограничења, увозити вино из Комрата, а биће снижена и цена гаса за Гагаузију, указује Формузал.

Комунисти против Споразума са ЕУ

Формузалов референдум који на први поглед има само симболичко значење крије у себи врло експлозиван потенцијал. Гагаузи су гласали и за отцепљење од Републике Молдавије у случају да парламент у Кишињеву заиста да зелено светло потписивању Споразума о придруживању са Европском унијом.

Суверенитет Молдавије ионако је угрожен, наглашава Формузал, откад румунски председник Басеску сасвим отворено тражи поновно уједињење Молдавије и Румуније, као што је то рекао у једном интервјуу у новембру 2013.

У том случају би крај државе која постоји тек од 1991. године било само питања времена, сматра Формузал:

„Десничарске странке не прихватају самосталност Молдавије. Владине странке у Комрату покушавају да испровоцирају нереде и позивају на протесте сличне онима на кијевском Мајдану.“

На јесен се у Молдавији бира нови парламент. Према резултатима истраживања, победа комуниста је изгледна. Ина Шапук, посланица комуниста у парламенту каже:

„Молдавци нису глупи. Они виде на телевизији како се под заставом Европске уније води антидемократска политика. Ми желимо да покажемо које предности има Царинска унија са Русијом.“

Први званични чин који најављује у случају да дође на власт: поништити Споразум о придруживању ЕУ – ако он уопште буде био потписан.

Ознаке: Гагаузија, ЕУ, Молдавија, Русија, Царинска унија