Бура у чаши воде или стварни проблем? Велика Британија и Европска унија никако да нађу заједнички језик када јер реч о имигрантима. Британски премијер Дејвид Камерон због више проблема жели да преиспита односе са ЕУ.

У Великој Британији, дискусија о могућем изласку из Европске уније све је жешћа – и при томе све време преплетена са дискусијом о имигрантима. Лист „Гардијан“ преноси да су чланци о наводним изјавама канцеларке Ангеле Меркел о могућем изласку Велике Британије из ЕУ изазвали праву лавину реакцију читалаца.

„Гардијан“ је, наиме, написао да је Меркелова спремна да прихвати иступање Велике Британије из ЕУ, уколико британска влада буде хтела да ограничи досељавање грађана те организације, дакле, ако буде одступила од принципа слободног кретања за грађане Европске уније. Тај лист се, као и многи други, позвао на писање немачког „Шпигела“. А тај магазин је, пак, објавио информацију да немачка влада полази од тога да ће Велика Британија морати да напусти ЕУ уколико Лондон ограничи слободу кретања грађана те заједнице. „Шпигел“ је то сазнао од анонимног извора који је на последњем самиту ЕУ чуо разговор између Ангеле Меркел и британског премијера Дејвида Камерона.

Нема новог мишљења у Берлину

Портпарол немачке владе Штефен Зајберт покушао је да исправи садржај „Шпигелове“ вести. „Влада жели да Велика Британија остане активан и ангажован члан Европске уније“, рекао је, додајући, додуше, да принцип слободе путовања и избора места становања не сме да се доводи у питање. Управо то тврди и сама Ангела Меркел, која је на конференцији за новинаре на самиту ЕУ 24. октобра рекла: „Немачка не жели да наруши основни принцип слободе кретања у Европској унији. То не значи да нема различитих проблема.“

Проблем на који канцеларка мисли јесте могућа злоупотреба социјалних давања – грађани Европске уније немају начелно право на социјалну помоћ у земљи у којој нису запослени и не зарађују новац. С тим у вези, пред Европским судом правде управо се решава једна тужба из Немачке. Канцеларка је и о томе већ разговарала са британским премијером – пресуда се очекује током овог месеца. Ангела Меркел се са Камероном договорила да злоупотреба права на слободно кретање и избора места становања у оквиру ЕУ мора да се заустави, али да то право не сме да се наруши.

Британске власти на плакатима поручују илегалним имигрантима да треба да напусте земљу

Одустајање од ограничавања броја досељеника

Та порука је очигледно стигла до Лондона. Према извештају листа „Сандеј тајмс“, британски премијер сада планира да откаже гостопримство само оним грађанима ЕУ који ни три месеца по доласку у Велику Британију нису нашли посао. То већ сада омогућава правни систем Европске уније. Исти лист пише и да је Камерон одустао и од планова да ограничи број досељеника са слабијим квалификацијама. Бивши председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо је, непосредно по завршетку самита, рекао за ББЦ да је ограничавање броја досељеника за грађане ЕУ нешто што не долази у обзир: „Свака форма самовољног ограничавања тог броја изгледа ми неспојива са европским законима. За нас је принцип једнакости врло важан, баш као и принцип слободног кретања на заједничком тржишту. То важи за робу, капитал, услужне делатности и – за особе.“ 

Камерон сам себе изолује

Британски премијер би да уведе ограничења у приступу социјалном систему за грађане других држава ЕУ. Тиме је Дејвид Камерон започео кампању против Бугарске и Румуније и изазвао бес у седишту Европске уније. 

Само пет одсто досељеника – из Румуније и Бугарске

Барозо је подсетио да слобода важи „у свим правцима“ и да од ње имају користи и Британци. Тако се британска влада, позивајући се на тај принцип, изборила за то да британски грађани Гибралтара неометано смеју да прелазе границу са Шпанијом. Национални завод Велике Британије за статистику у августу је објавио најновије бројке о досељавању. Од априла 2013. до марта 2014. у Велику Британију се доселило 560.000 људи. Пет одсто њих (28.000) потиче из сиромашнијих земаља Уније – Румуније и Бугарске. Британске власти бележе и јак пораст досељавања из 27 преосталих земаља заједнице. Британска невладина организација „Мигрејшн воч“ наводи да је 83.000 људи, како Британаца тако и држављана других земаља, напустило Велику Британију и отишло у друге земље ЕУ. Слобода кретања није једносмерна.

Камерон је љут на ЕУ

Дејвид Камерон већ неко време покушава да заради политичке поене евроскептичним изјавама. УКИП, странка која се залаже за иступање Велике Британије из ЕУ, на изборима за Европски парламент је прошла боље од британских Камеронових конзервативаца. Премијер је обећао да ће повући надлежности из Брисела у Лондон и ограничити досељавање. „Није поднео конкретне планове о томе“, рекао је Барозо. Но, Камерон зато не пропушта ниједну прилику да критикује ЕУ. „Та организација мора разумети: ако се и даље буде овако понашала, не треба да се чуди ако поједини њени чланови буду поручили да овако више не иде и да ствари морају да се промене“ – тако је он запенио на последњем самиту ЕУ, додуше, не због слободе кретања, већ због накнадног рачуна од две милијарде евра, који је Комисија ЕУ испоставила Великој Британији и другим земљама те заједнице.

УКИП је врло задовољан

У мају се одржавају избори за Доњи дом британског парламента. После тих избора, Дејвид Камерон жели да преговара са Европском унијом и да резултате тих преговора поднесе Британцима на гласање 2017. године. На референдуму би требало да буде постављено питање останка Велике Британије у Европској унији, којој је та земља приступила 1973. године.

Анти-ЕУ странка УКИП тренутно тријумфује; њен шеф и посленик Европског парламента Најџел Фериџ, рекао је да се премијер Камерон тотално упетљао у сопствена обећања. Фериџ је додао да право на досељавање у Европску унију не може да се мења како коме одговара:

„Само ако Велика Британија напусти ЕУ, моћи ће да поново стекне пуну контролу над својим границама“. Из бојазни да би Велика Британија заиста могла да окрене леђа Европској унији, многи шефови влада у северној Европи, укључујући и Немачку, били би спремни да изађу у сусрет Лондону, написао је Фериџ на интернет-порталу УКИП: „Они кажу да ће учинити напоре и направити уступке, јер се стварно боје да ће Британија отићи. Ако Велика Британија буде хтела да још припада само једној већој зони слободне трговине, могло би да се деси и да те земље северне Европе пожеле исто.“

(Дојче веле)

Ознаке: Velika Britanija, ЕУ, имигранти