Прочитај ми чланак
Када изгредници и демонстранти бране криминалце и нападају полицију то није протест. То је напад. Када радикали[1] и демонстранти бране кривце и настоје да невини буду процесирани, то није протест. То је напад.
Када они истичу расу као питање – када она очигледно није о њој реч – то је напад. Када се белци третирају као криви – без било каквих чињеница које указују на кривицу, а црнци невини чак и након што чињенице покажу да су кривци – то није протест: то је напад. То је прорачунати напад чија мета су Сједињене Америчке Државе, односно сви ми.
Нема правде, неће бити мира! поклич је модерне руље спремне на линч. У ствари он значи: Наша правда, или… – или ћемо спалити твој град. Или ћемо разорити твој систем. Ово је агенда левице на улицама и оних из Беле куће и Демократске странке који их подржавају.
Ми ћемо фундаментално изменити Сједињене Америчке Државе: ваш судски систем, ваш управни систем и ваш законски систем. Ако не можемо то да урадимо, све ћемо да спалимо.
О АУТОРУ
Дејвид Хоровиц (David Horowitz), један од оснивача америчке „Нове левице“ шездесетих година прошлог века и уредник њеног највећег магазина „Ramparts“. Коаутор три добро продаване биографије: „Рокфелерови: Америчка династија“ (1976), „Кенедијеви: Амерички сан“ (1984) и „Фордови: Амерички еп“ (1987). Године 1988. основао је свој Центар, који је 2006. преименован у David Horowitz Freedom Center (DHFC) и који издаје FrontPage магазин
Конзервативци треба да престану да гунђају када прогресивци кажу: Моје мишљење је формирано, немој да ме збуњујеш чињеницама – они заиста тако мисле. Конзервативци треба да разумеју да су једине чињенице које интересују прогресивце оне које оправдавају њихове нападе.
Руља која је окупирала наше улице не протестује због неправде. То је руља спремна на линч која тражи задовољење. Они желе полицајце везане лисицама и обешене, док би криминалци (илити политички затвореници) били ослобођени.
Разумите да су наш председник и његов главни службеник за грађанска права, који охрабрују протесте, расисти – као што је цела Демократска страна, која настоји да монополски контролише сваки већи град у САД. У супротном, зашто би Обама и Холдер ангажовали Ала Шарптона[2], који је сигурно најистакнутији расиста у држави, као свог главног саветника за расна питања?!
Ал Шарптон је творац фундаменталне промене, од пре неколико деценија, покрета за грађанска права у расистичку руљу која је спремна да линчују. Све је вероватно почело са тинејџерком Таваном Бревли[3] која је оптужила беле полицајце да су је силовали јер се плашила да не добије батине од мајке због касног враћања кући.
Ал Шарптон је предводио напад и себи доделио право да пресуђује полицајцима којима је уништио каријере и животе. Прогресивистичка фраза оних дана била је: Чак и да је Тавана Бревли лагала, она је говорила истину. (Зато што бели мушкарци редовно силују црне жене – што је већа лаж од пренадуване приче Бревлијеве.)
Шарптон је изградио своју каријеру као клеветник белаца у великом броју случајева да бисмо их сада појединачно наводили. Мислите само о невиним играчима Дјук лакрос тима[4] чију су каријеру уништили он и његове хорде током годину дана када су бранили њихове криминалне тужиоце који су били црни. Мислите о Паули Дин, која је гласала за Обаму и дала милионе од богатства које је сама стекла за сиромашну црну децу, али коју су лажно нападали Шарптон и компанија – све док њена вишемилионска империја није завршила у рушевинама. Црни егзекутори попут Шарптона никада не морају ни да се извине. Вероватно постоји више случајева када су белце уништили црни расисти него случајева где су црнци устрељени због боје своје коже од стране полицајаца. А сигурно је неупоредиво више случајева да су црнци упуцани зато што су црњи од других црнаца.
Окидач за тренутни прогресивистички напад, који је инспирисао руљу у преко 100 америчких градова, јесте случај Ерика Гарнера из Њујорка[5]. Многи конзервативци су, желећи да буду разумни, сугерисали да инсистирање на расистичком злочину има смисла у овом случају. Заправо није тако. Многи конзервативци су схватили да слоган Руке горе, не пуцај, који је требао да покаже да је криминалац из Фергусона Мајкл Браун невин, а полицајац Дарен Вилсон крив, нетачан. Слоган инспирисан случајем Ерика Гарнера Гушим се, који сугерише да је Гарнер био дављен до смрти зато што је црнац подједнака је лаж и он такође није умро због боје своје коже.
Полицајац који је био надлежан на месту хапшења била је једна Афроамериканка. Гарнер није био дављен или гушен до смрти. Умро је у амбулантним колима од срчаног удара, који је био последица његове морбидне гојазности, срчане болести, дијабетеса и опирања хапшењу.
Ове демонстрације су орвелијанске, подгрејане и срачунате без обазирања на доступне чињенице. Али оне су већ довеле до тога да расистички главни правобранилац пошаље федералце који треба да наметну закон и ухапсе полицајце. Ако буду примењене федералне реформе које је предложио Холдер оне ће довести до пораста броја смрти у градским зонама са повећаном стопом криминала, као што је било у прошлости. И ово ће се наставити све док конзервативци не почну да зову ствари њиховим правим именима: а то значи да се мора адекватном мером одговорити на нападе.
УПУТНИЦЕ:
[1] Прим. М.М.: Треба имати на уму да Хоровиц користи политичке термине у специфичном америчком контексту. Термини радикал, левичар, прогресивиста или радикал често означавају исту политичку групу, односно исте вредности и циљеве које ова политика заступа. Терминолошке нијансе и историјат укључивања ових појмова у амерички политички речник нису релевантне за овај текст.
[2] Прим. М.М.: Алфред Чарлс „Ал“ Шарптон (енглески Alfred Charles „Al“ Sharpton, Jr, рођен 1954) је амерички баптистички свештеник, активиста за људска права и телевизијски и радио водитељ. Према неким медијима, Шарптон има снажан утицај на америчког председника Барака Обаму у вези са расним питањима.
[3] Прим. М.М.: Тавана Бревли (енглески Tawana Glenda Brawley, рођена 1972) била је у центру медијске пажње током 1987—1988. због лажних оптужби да ју је шест белаца силовало. Након што су изнети докази, велика порота је пресудила октобра 1988. да Бревлијева није била жртва сексуалног насиља и да је чак сама исценирала последице таквог напада. Случај је привукао националну пажњу због њених година (15), личности које су биле оптужене (укључујући полицајце и тужиоца) и тешког стања у ком је нађена после тобожњег напада.
[4] Прим. М.М.: Случај са играчима Дјук лакрос тима десио се 2006. године када су подигнуте, како се испоставило, лажне оптужнице против три члана мушког лакрос тима Универзитета Дјук из Дирама у Северној Каролини. Спортисте је оптужила Кристал Гејл Менгум, афроамеричка студенткиња на Централном универзитету Северне Каролине, која је радила као стриптизета, плесачица и пословна пратња. Главни тужилац у Северној Каролини Рој Купер је коначно 11. априла 2007. одустао од гоњења играча који су оглашени невинима. Рупер је изјавио како су оптужени играчи били жртве трагичне јагме за оптуживањем.
[5] Прим. М.М.: Ерик Гарнер је преминуо 17. јула 2014. године након полицијске интервенције. Контроверзно је било који је захват применила полиција приликом хапшења, јер од врсте захвата зависи да ли се интервенција третира као легална или нелегална. Почетком децембра велика порота је одлучила да не осуди полицајца који је спровео интервенцију – што је изазвало серију протестних окупљања, шетњи и других излива незадовољства. Министарство правде је затражило независну федералну истрагу.
Са енглеског посрбио: Милош Милојевић
