Pročitaj mi članak

Dani kada je Nemačka bila industrijska supersila su davno prošli

0

Zatvaranje 124 godine stare fabrike u Dizeldorfu, koja je preživela dva svetska rata ali ne i energetsku krizu i drugih sličnih, pokazatelj su sumorne i bolne realnosti Nemačke: njeni dani kao industrijske supersile su odbrojani.

Индустријска производња некада највеће економије Европе опада од 2017. Протеклих седам месеци пада заредом и сада је на нивоу из 2006. Ако падне још 5 одсто биће на нивоу из 1990их када је пао Берлински зид.

„Искрено, нема наде“, рекао је „Блумбергу“ Стефан Клеберт, директор ГЕА групе, компаније која производи фабричку машинерију још од краја 19. века. „Не верујем да можемо да зауставимо овај тренд“.
Ослонци немачког индустријског „мотора“ пали су као домине. САД се удаљавају од Европе. Кина постаје све већи ривал и више није незаситни купац немачке робе. Коначни ударац за неке произвођаче био је прекид дотока јефтиног руског природног гаса.

Економиста Питер Сент Онџ у свом подкасту упозорава да је ово европски проблем с обзиром на утицај који активисти за заштиту животне средине имају у Бриселу и који су „предали своју економску судбину трећем свету који Кина и Русија регрутују у БРИКС“.

Поред глобалне нестабилности, политичка парализа у Берлину интензивира проблеме као што су дотрајала инфраструктура, старење радне снаге и бирократија. Некада моћни образовни систем посрнуо је после дугорочног одсуства улагања. Истраживачки институт Ифо процењује да ће опадање математичких вештина коштати привреду око 14 билиона евра производње до краја века.

Немачка још увек има завидан списак малих, агилних произвођача, а Бундесбанка и други одбацују идеју да је пуна деиндустријализација близу. Али, са застојем реформи, нејасно је шта (и да ли ишта) може да успори пад.

„Нисмо више конкурентни“, рекао је „Блумбергу“ министар финансија Кристијан Линднер. „Све смо сиромашнији јер немамо раст. Заостајемо“. А тај недостатак конкурентности гурнуће Немачку још дубље, упозоравају привредници.

„Упркос мотивацији наших запослених, стигли смо до тачке у којој не можемо да извозимо камионске гуме из Немачке по конкурентним ценама“, рекла је Марија Рутгер, шефица сектора за северну Европу у „Мишлену“.

„Ако Немачка не може да извози конкурентно у међународном контексту, земља губи једну од својих највећих предности“, додала је она.

Енергетска криза изазвана санкцијама Русији жестоко је осакатила индустрију, нарочито хемијску. А, трома бирократија кочи и оне компаније које су спремне да инвестирају. Добар пример су соларни панели које је ГЕА желела да инсталира на једну своју фабрику. Прошлог јануара су затражили дозволе и још чекају одобрење.

Пандемија је још раније унела хаос у аутомобилску индустрију, са вишемесечним чекањем на испоруке чипова и других компоненти што је Кина искористила и постала лидер на тржишту електричних аутомобила.

„Не ради се само о енергетици“, каже Клаус Гајсдорфер, извршни директор ЕБМ компаније која производи вентилаторе. „Ту је и доступност особља у Немачкој. У року од једне деценије радно способног становништва ће бити премало да би економија могла да функционише као данас“, додао је он.

Централна банка нагласила је у најновијем извештају да то што је Немачка у „техничкој рецесији“ после два квартала пада производње, неће потрајати захваљујући стабилном тржишту рада, расту плата и паду инфлације.

Извештај Бундесбанке није баш „у линији“ са анализом Привредне коморе (ДИХК) која је упозорила да ће се само ове године немачка економија „скупити“ за 0,5 одсто, што је најлошији резултат у протекле две деценије.

Анкета спроведена међу 27.000 компанија показала је да чак 35 одсто њих очекује да ће лоше пословати у наредних годину дана, у поређењу са 14 одсто оних који очекују неки напредак.

„Лоше расположење међу компанијама постаје све више укорењено“, наводи се у саопштењу ДИХК и додаје да је ово тек други пут у послератној историји Немачке да се привреда смањује две године заредом.

Први случај је био 2002. и 2003. године када су две узастопне рецесије натерале тадашњу владу социјалдемократа и зелених да уведу агресивне реформе тржишта рада и социјалне заштите које су биле заслужне за подизање Немачке на ниво конкурентности на коме су јој завидели многи.

Европска комисија је саопштила да ће Немачка бити највећа препрека расту еврозоне ове и следеће године, са растом од само 0,3 одсто у 2024. уместо од 0,8 одсто који се очекује у новембру и 1,2 одсто у 2025, после рецесије од 0,3 одсто прошле године.

Izvor: rt

Oznake: , ,