Pročitaj mi članakAko želite da upoznate autohtonog Nemca, pokušajte da zaobiđete Frankfurt, jer je čak 55 odsto stanovnika grada na Majni još 2019. godine bilo migrantskog porekla
Некадашња немачка канцеларка Ангела Меркел умало је у пензију отишла носећи под мишком Нобелову награду за мир због своје политике отворених врата према мигрантима. Нобел јој је ипак измакао, али се последице њене владавине јасно виде на пописима становништва у тој земљи.
Можда је за етничке Немце њен мандат заиста био „ера шеснаест изгубљених година“, али је, судећи према сајту „Демографија у Европи“, посвећеног променама у структури становништва европских држава – за мигранте из различитих земаља то био идеалан период за остварење западног сна.
Више од милион људи је током мигрантске кризе 2015. године, из ратом захваћених подручја преко балканске руте, пребегло у Европу после позива Меркелове, а од тога је само у Немачкој, према подацима Одељења УН за економске и социјалне послове (ДЕСА), стигло 692.700 миграната. Та бројка је до средине 2019. године порасла на укупно 1,1 милион.
А подаци портала „Демографија у Европи“, који иначе прикупља податке званичних институција, а чији је оснивач европосланик Бернард Зимниок из странке Алтернатива за Немачку, показали су да су Немци тада у својој држави полако али сигурно почели да постају мањина.
Ако желите да упознате неког аутохтоног Немца, покушајте да заобиђете Франкфурт, јер подаци показују да ће већина људи које тамо сретнете – бити мигранти. Чак 55 одсто становништва Франфурта било је још 2019. године мигрантског порекла, што је у поређењу са првом годином владавине Меркелове, 2005, када су дошљаци чинили 39,6 одсто, заиста значајна промена.
Меркелова добитница награде УН за мир
Да је град на Мајни прешао магичну бројку од 50 одсто странаца под својим окриљем, забележено је 2016, односно у години након ескалације мигрантске кризе у Европи.
Највеће шансе да у овом граду упознате правог Немца имали бисте у категорији изнад 65 година. То је, наиме, једина старосна група у којој већину чини домаће становништво.
А да ће мигранти у будућности сигурно водити овај град и доминирати у њему, показује и податак да се у Немачкој све мање рађају Немци. Јер, у односу на укупан број малишана до 16 година у овом граду, мигрантска деца су 2019. године чинила чак 74, 4 одсто.
Последице Ангелиног гостопримства највидљивије ће, међутим, бити у наредним годинама, будући да је и у групи репродуктивно најактивнијег становништва, такође већина дошљака. Жене мигранткиње, узраста од 16 до 35 година, још пре четири година представљале су 56,11 одсто укупног броја дама у Франкфурту, док је у овом граду на Мајни живи 55, 4 одсто мушкараца миграната.
У Немачким породилиштима ће се и у наредним годинама рађати све мање етничких Немаца, док ће број деце која су прва или друга генерација миграната или рођени у мешовитим браковима све више расти.
Франкфурт, међутим, није једини град у коме Немци полако али сигурно изумиру. Мигранти су 2019. године чинили 44,7 одсто становништва Штутгарта, 46,9 одсто грађана Аусбурга, 47,7 одсто популације Вајсбајдена и Дармштадта, као и 48,4 одсто житеља Хановера.
Одолева само Источна Немачка
Међу градовима у којима је миграната било више од 40 одсто у укупном уделу становништва јесу и Грос Герау, Офенбах, Нирнберг, Минген, Биелдфелд, Гелзенкирхен, Дуизбург, Дизелдорф и Вупертал.
И исто тако, у готово свим овим градовима, број мигрантске деце премашио је број деце аутохтоног порекла. Заправо, малишани са мигрантским пореклом чине више од половине најмлађе популације у готово 40 градова широм земље.
Овако драматичној промени структуре становништва одолева само Источна Немачка. У том делу земље, мигрантско становништво чинило је 2019. године до 15 одсто, са изузетком Берлина. Ипак, и престоница Немачке још издржава у борби са овим трендом дегерманизације земље, будући да у том граду избеглице биле „свега“ трећина, односно 33,1 одсто од укупног броја житеља.
Колико дуго ће аутохтони Немци бити већина у главном граду Немачке, остаје енигма. Јер међу најмлађим Берлинцима 48,5 одсто била су деца са мигрантским пореклом, а у популацији репродуктивно најактивнијег становништва и мушкарци и жене избеглице узимали су удео са 42 одсто.
Четвртина Немаца има мигрантско порекло
Будући да подаци са сајта „Демографија у Европи“ показују да је број избеглица растао из године у годину, а да нема разлога да верујемо да се то променило у претходне четири године, јасно је да су данашње бројке још неповољније по етничке Немце.
Да је Немачка у својеврсној демографској кризи показују и подаци Савезног завода за статистику „Дестатис“ по којима је број имиграната у тој земљи већи од европског просека. У Немачкој је 2021. живело 14,2 милиона људи односно 17,3 одсто становника који су у ту земљу емигрирали од 1950. године.
Још 4,7 милиона људи или готово шест одсто становника Немачке били су директни потомци имиграната- рођени у Немачкој, али од родитеља досељеника.
Број грађана Немачке којима је само један родитељ имигрант износио је 3, 7 милиона.
Немачка иначе, има укупно око 84 милиона становника, тако да, се претходне цифре узму обзир, значи да готово четвртина Немаца, заправо нису Немци.
Јачање одбрамбене индустрије Европе: Много теорије, мало праксеhttps://t.co/Fv0hGd9Cgk
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 16, 2023
