Pročitaj mi članakTurska intervencija u Siriji, iako pre svega motivisana bezbednosnim brigama u vezi sa kurdskim pitanjem, počela je da proizvodi posledice koje nisu ograničene samo na sprečavanje kurdskog napredovanja. Sa jedne strane, Turska koristi intervenciju u Siriji da racionalizuje svoje odnose sa Rusijom, a, sa druge, da izvrši pritisak na SAD zbog njihovog prikrivenog učešća u propalom puču i tako Kurde – koje Amerikanci podržavaju – vrati odakle su došli, pokušavajući da osigura tampon-zonu od 3-4 hiljade kvadratnih kilometara.
Турска интервенција у Сирији, иако пре свега мотивисана безбедносним бригама у вези са курдским питањем, почела је да производи последице које нису ограничене само на спречавање курдског напредовања. Са једне стране, Турска користи интервенцију у Сирији да рационализује своје односе са Русијом, а, са друге, да изврши притисак на САД због њиховог прикривеног учешћа у пропалом пучу и тако Курде – које Американци подржавају – врати одакле су дошли, покушавајући да осигура тампон-зону од 3-4 хиљаде квадратних километара.
Иако је Ердоганова главна брига безбедност Турске, дефиниција безбедности и националних интереса коју он сад следи залази са друге стране државних граница и због тога захтева балансирање између Запада и Истока. Због тога Турска не само да користи цео сценарио да створи снажан војни клин уперен против Курда већ и да редефинише своје односе са САД и Русијом. (Русија се није противила турској интервенцији у Сирији, већ је само саветовала „корекцију курса“ како би отклонила иранске резерве.)
Тешко је порећи да САД требају Турску због разлога који превазилазе борбу против ISIS у Сирији и Ираку. Турска је, откад је постала чланица НАТО, ресурс америчког проширеног одвраћања Русије у Европи. Сада, кад Турска показује значајно померање ка Русији, изгледа да многи на Западу верују како би САД требало да преиспита међусобне односе са том земљом.
Називајући турску мисију против Курда „неприхватљивом“, многи виши (неоконзервативни) амерички званичници и политички саветници почели су да заступају став да је „Турску потребно научити памети“ како би схватила да су САД за њу важне као што су увек и биле.
САД ТРАЖЕ АЛТЕРНАТИВУ ТУРСКОЈ
Прошле недеље утицајна вашингтонска неоконзервативна think-tenk Фондација за одбрану демократије издала је извештај под називом Покривање база: Преиспитивање америчких војних мисија у Турској након јулског покушаја државног удара, који је написао бивши амерички амбасадор у Турској Ерик Еделман.
У извештају се наводи да Турска подржава ISIS (и Хамас) и даје процену релевантних фактора – разилажења у америчко-турској безбедносној политици, пада поверења, турске нестабилности и непредвидивости, безбедносних претњи за око 3.000 америчких војника и осетљиву војну опрему у Турској и „фундаменталних питања о основној турској спољноплитичкој оријентацији“. Еделман процењује:
„Најбољи потез би очигледно био да САД остану у Инџирлику због разлога који укључују ефективност кампање против ISIS и потребу за проширеним нуклеарним одвраћањем у Европи. Ипак, сугерисање да САД имају алтернативе могло би послужити сврси. То би могло помоћи турским званичницима да препознају значај америчких веза са Турском.“
Креатори америчке политике видно су узнемирени обимом сарадње између Москве и Анкаре. Заправо, у недељу 28. августа Москва је донела указ о укидању забране туристичких чартер летова у Турску; наредне среде је шеф Гаспрома Алексеј Милер стигао у Истанбул да размотри наставак радова на гасном пројекту Турски ток. Са друге стране, турски министар економије Нихат Зејбекчи обелоданио је да су две земље наставиле разговоре о споразуму о слободној трговини и да преговарају о стварању заједничког инвестиционог фонда и коришћењу националних валута у билтералној трговини. Исте среде Чавушоглу се телефоном договорио са руским партнером Сергејом Лавровим да се ускоро сретну.
Оно што је додатно забринуло Американце је вест да Турска и Русија разматрају подизање војне сарадње на стратешки ниво, при чему би Русији било дозвољено да инсталира одбрамбене системе у авио-базу Инџирлик. То је разлог што амерички think-tenk наглашава да треба „потражити алтернативе“.
Тешко је порећи чињеницу да турска интервенција у Сирији ставља САД у ситуацију да бирају између зла и горег. Очигледно је да је Америка надиграна у Сирији. Иако су САД све време хтеле да Турска буде „проактивна“ против ISIS, нису очекивале овакав развој догађаја, који ће их ставити у позицију да бирају између НАТО савезника и сиријских Курда.
ШЕМА ЗА НЕПРЕДВИЂЕНЕ СЛУЧАЈЕВЕ
Иако им савез са Турском вреди неупоредиво више од оног са Курдима, па би логичан избор био да Курде пусте низ воду, за САД је јачање утицаја Русије на Блиском истоку и даље највећа брига, па стога креатори политике и think-tenk-ови саветују проналазак алтернатива турској бази зарад одржавања јаког војног присуства. Због тога Еделман даље наводи:
„Иако се слажем са већином посматрача који верују да су америчко-турски односи од кључне важности и да је улога базе у Инџирлику посебно важна у контексту борбе против ISIS, јасно је да је време да се суочимо са могућношћу да ће САД можда, противно својој вољи, бити проморане да је напусте. Такав развој догађаја био би озбиљан преседан у НАТО и америчко-турским односима и не би требало да нас затекне неспремне.“
Други аутори извештаја такође излажу сличне идеје. Тешко да постоји икаква сумња да је НАТО база у Турској од кључне важности за НАТО-америчко војно присуство у региону. Турска привремена суспензија операција у бази током покушаја пуча, њени каснији спорови са САД и напади на америчке савезнике у Сирији открили су ломове у турско-америчким односима, написао је у истом извештају Џон Капело, бивши званичник америчких вазухопловних снага.
САД би требало да развију „схему за непредвиђене случајеве“, која би садржала план за размештање дела оружја у друге локације на Блиском истоку како би се Турској послала порука да САД „настоје да остваре снажно партнерство са савезницима са којима дели заједничке вредности, интересе и визије“, додаје он.
Дакле, тражење алтернатива је у току. Ипак, крајњи резултат доста зависи од тога колико је Ердоган способан да Вашингтон притера уза зид и колико далеко САД могу ићи у попуштању. Нека врста „стратешке аутономије“, коју Турска демонстрира у односу на САД и НАТО, могла би бити окончана уколико САД изруче Гулена, што је мало вероватно да ће се догодити у овој фази.
Са друге стране, ситуација би исто тако могла и да се погорша ако САД наставе да фаворизују Курде обезбеђујући им оружје, обуку и ваздушну подршку. Ако се још једном пређу турске црвене линије, америчко-турски односи ће сигурно бити на најнижој тачки у модерној историји, што ће широм отворити врата руском и иранском утицају.
Салман Ради Шеик је стручњак за међународне односе и унутрашња и спољна питања Пакистана
Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ
