Pročitaj mi članak
Америчко лудило звано „Црни Петак“ и штрајк радника Валмарт-а.
„Славни“ Црни Петак у САД-у је протекао као и увек у сулудим ситуацијама, али и првој побуни одређеног броја радника Валмарт-а који тврде да се управа према њима понаша „неприкладно“.
Неки од наслова у новинама који описују догађаје током Црног Петка:
– „Жена и мушкарац рањени ватреним оружјем у Валмарт-у у Tallahaseeu на Флориди после свађе“
– „У тржном центру у Сан Антониу купац уперио пиштољ у човека који је ‘ишао преко реда'“
– „Благајница у продавници Dick’s на Аљасци се онесвјестила“
И тако даље … и тако даље …
Црни Петак (иронично, с обзиром колико се људи повриједи током куповине) је дан након Дана захвалности у САД. На тај дан традиционално почиње божићна шоппинг сезона.
Сасвим је нормално видети како се данима прије купци смештају у шаторима испред продавница да би у раним јутарњим сатима купили најтраженије производе попут незаобилазних Аппле производа.
Изгледа да је Ејпл у потпуности погодио са називом И (оп.пр. Ја) јер свако гледа само да буде „Ја, ја и само ја„. Веома мудро од Ејпла. Открили су слабу страну западне цивилизације која подсећа на Рим у распаду. Што је економска криза тежа, то је већи неморал и нелогичност.
У земљи у којој око 45.000.000 људи прима бонове за храну, огроман број нема здравствено осигурање, број незапослених више нико и не прати озбиљно (бројка од 8% већ дуго времена стоји и потпуно је нереална), изгледа да већина само размишља о „смартфоновима „(оп.пр. паметним телефонима). Колико је то „смарт“ (оп.пр – паметно), просудите сами:
Сцене које можете видети током Црног Петка тешко да можете видети игде другде у свету. Што је криза у САД већа, чини се да је лудило за производима „И“ и сличним све веће.
Ни Европа није имуна, и она има своје редове и људе који спавају у шаторима, али није ни приближно тако хаотично као у САД-у.
Многи су позивали на бојкот, радници су инсистирали да се организује штрајк у Валмарт-у. Како то обично буде, разједињеност је побједила на неким местима те је наглашена већином тотална незаинтересованост купаца за проблеме радника.
Већ споменуто „Ја, ја и само ја“ постаје главни узрок хаоса у којем се налазимо. И онда исти ти оптужују банкаре да су криви за кризу. Али ти исти банкари дају оно што купци желе. Кредит. Потрошњу. Штампање новца. Илузију имовинске моћи и да је све у реду. Да није потражње, не би било ни потрошње па би се и банкари ухватили за главу. Овако немају разлога. Ту је просечни купац који размишља новцем и кредитном картицом. И то је за њега сасвим довољно, штавише најбитније.
Изгледа да је ајфон ипак битнији од радничких права. Али не ради се само о ајфоне-у. Долази до туча и због јефтиних лонаца, грејалица и сличних производа. Неки ће рећи да је то зато јер ти људи немају новца па користе снижења. Дијелом тачно. Али зар они са мало новца немају примарну потребу да купе храну и плате рачуне?
Овако имате добровољце који живе у шаторима као бескућници да би купили ајфоне за цену која је према њиховом мишљењу „јефтина“, немајући никакву идеју да су то производи из Кине чија је производња заправо јефтина.
Чини се да је логика изашла на задња врата у случају Црног Петка. Оно што је најжалосније је то да се добар део средње класе која све брже изумире хвали како су купили производе јефтино док многи гладују. Нису ни свесни да уз данашње економске догађаје то и њих чека можда већ и за неколико дана кад остану без посла. Али чини се да то њих не забрињава превише.
Конзумеризам немилосрдно влада умовима многих људи и сувишно је уопште анализирати. Слике и снимци све говоре. Штавише, чини се да ће профит ове године бити рекордан. Тако ће у САД-у бити рекордан број људи који добијају бонове за храну, оних који купују оружје (наводно због Обаме), оних који троше новац у Валмарт-у и има још много других неславних рекорда.
Тачно је, многим људима требају истински битни производи попут фрижидера и слично, али за њих је главно питање како да уђу у продавницу а да их неко не прегази или лактовима изудара у борби за „битније“ производе. И, наравно, Валмарт игра на ту карту. Знају да ће доћи и купци који купују „небитне“ производе и они којима је то једина шанса да купе „битне“ производе јер су штедјели месецима.
Како год се окрене, Валмарт је на добитку. Они који имају мало новца користе Црни Петак да коначно купе нешто што им истински треба, а они који имају новаца (за сада) ће свакако доћи у својој невјероватној его намери да купе што више мобитела и слично. Једно је сигурно. Они који стварно имају новац, ти не купују у Валмарт-у. Валмарт је постао средиште класних сукоба у САД-у који се изражавају у намерама купаца. Земља је класно можда подјељенији него икада.
Треба бити искрен и рећи да у неким градовима није било инцидената и да се куповало у грозничавој, али „мирољубивој“ атмосфери. Ради се о огромном броју продавница те би било заиста превише да свугде буде инцидената. Срећом, на неким местима их није било.
Такође је занимљиво да се на многим снимцима види да су купци који праве проблеме претежно белци. А знамо врло добро да се црнце криви за многе ствари. Да ли је већина црнаца постала толико изолована па највише времена проводе у својим крајевима у којима је обично учлањење у банду једини начин да се дође до новца?
Види се и огроман број младих испод и око 20 година. Ако ови млади представљају већину своје генерације, онда можемо говорити о још изгубљенијој генерацији младих у САД-у него у Европи. У Шпанији, Грчкој и сличним земљама се млади понашају доста другачије.
Већ смо писали о намери да се организује штрајк радника Валмарт-а.
Тхе Хуффингтон Пост тврди да се штрајковало у 100 градова, али да то није скренуло пажњу купцима.
„Обзиром на циљ подизања свести међу купцима о ниским платама, недостатку бенефиција и онога што они зову Валмарт-овим обрасцем кажњавања радника који се покушавају организовати, штрајкачи су рекли да је догађај био успех.“, Истиче се у горе наведеном извору.
Из Валмарт-а су рекли током дана како су продали 1.300.000 телевизора, 1.800.000 пешкира те 250.000 бицикала. „Било је само 26 протеста прошле ноћи иу многима нису учествовали Валмарт-ови сарадници“, написао је Бил Симон, први човек Валмарт УС. Користио је израз компаније за раднике – сарадници. „Оцјењујемо да је мање од 50 сарадника учествовало у протестима широм земље. Заправо, ове године, исти број сарадника није радио као прошле године.“
На страници ввв.оццупиваллстреет.орг другачије мисле. „Према подацима Организације уједињени због поштовања у Валмарт-у, било је 1000 протеста у продавницама Валмарт-а у 46 држава.
Стотине радника су напустили посао у до сада невиђеном, децентрализованом штрајку. Локалне окупи групе су дале подршку у десетинама градова. ОВС (оп.пр. окупација Вол стрита) и изразили солидарност са радницима Валмарт-а у Сецауцус, Њу Џерзију..
Упркос покушајима Валмартовог одељења пропаганде, велики талас штрајкова и чинова солидарности у Валмарт-у је присилио чак и корпоративне медије да обрате пажњу те да упозоре 1%.
„Када радимо заједно, другачији свет је могућ. Не морамо прихватити сиромаштво, слабе плате или непоштене радне услове без бенефиција док шест чланова Волтон породице вреде више него најдоњих 42% америчких породица заједно.“
Укупно, породицу Волтон контролише више од 48% компаније и укупна вредност имовине је 102.7 милијарди долара у 2012-тој години.
Што на крају рећи?
Слике и снимци говоре све. Можемо се једино надати да овакве сцене неће постати свакодневница на нашим просторима.
(адванце)
