Читав међународни поредак се распао и никаква правила од раније више нису на снази

Борис Над

09:00 05.01.2024.

Како је, у марту исте године, написао француски филозоф Алан Бадју у пандемији нема ничег новог, изузев чињенице да погађа прилично удобан свет који називамо Западом: „Мислили да ово може догодити у сиромашној Африци или тоталитарној Кини али не и у демократској Европи“

Тридесетог децембра 2019. године, општинска здравствена организација пријавила је прве случајеве мистериозне упале плућа у кинеском граду Вухану.

Почетком јануара, Светска здравствена организација (СЗО) формирала је Тим за подршку и управљање инцидентима (ИМСТ), а затим је, путем друштвених мрежа, саопштила да је у Вухану утврђен низ нових случајева пнеумоније.

Петог јануара 2020, СЗО је, изражавајући „дубоку забринутост због алармантног нивоа ширења болести“, прогласила пандемију. Тако је званично започела пандемија ковида 19, која ће заувек променити свет, изазвајући недоумице, сукобе и контроверзе које не престају ни данас.

Наравно, пандемија се није ограничила на Кину, како су то многи на Западу очекивали, већ се убрзо проширила на читав свет.

Крајем марта исте године француски филозоф Алан Бадју констатовао је да у пандемији „нема ничег због чега би требало напрезати мозак, осим чињенице да данашња епидемија погађа прилично удобан свет који називамо Западом.“

Премда нико није предвидео ширење епидемије у Француској, додао је Бадју, „многи су мислили да ово може догодити у сиромашној Африци или тоталитарној Кини, али не и у демократској Европи.“

Крај западне, почетак азијске ере

Већ наредних месеци пандемија је, пре свега на Западу, изазвала незапамћен потрес и панику. Проглашена је изолација. Уобичајени начин живота напрасно је прекинут. Забрањена су масовна окупљања, и не само то: чак и одлазак у ресторан, кафану, паб или позориште постао је немогућ, или друштвено инкриминисано дело, подложно санкцијама.

Друштвено функционисање сведено је на минимум. Прекинути су уобичајени социјални контакти. Путовања, пословна или туристичка, постала су немогућа. Појединац се нашао затворен унутар четири зида; стање које се за многе показало неподношљивим, изазивајући револт, фрустрацију и, можда оправдани бес.

Паралелно са тим, појавиле су се многе теорије о пореклу вируса корона и о правој природи пандемије. Једни су оптуживали „тоталитарну Кину“, која је, наводно, прикривала вести о новој болести. Други су оптуживали САД, упирући прстом у лабораторију у војној бази Форт Детрик, у којој је, како су тврдили, вештачки синтетисан вирус.

Међутим, свет се никад није „вратио на старо“, као што су многи очекивали. После пандемије, кризе су се наставиле, све оштрије делећи свет на Запад и на „остатак.“

Читав међународни поредак се распао и никаква правила од раније више нису била на снази, али то није учинила „модерна куга“. Пандемија је само убрзала ток догађаја и учинила видљивим оно што се већ раније осећало у атмосфери.

„Током више од два века“, писао је тада „Ајриш тајмс“, „САД су у остатку света побуђивале широк распон осећања, попут љубави и мржње, страха и наде, зависти и презира… Али до сада нису изазивале сажаљење. Док су амерички лекари и медицинске сестре са нестрпљењем ишчекивали пошиљке медицинске опреме из Кине, врата историје широм су се отворила и најавила почетак азијске ере“.

Или, према речима канадског антрополога Вејда Дејвиса: „Није ковид 19 довео Америку на овако низак ниво; он је само разоткрио нешто на шта се раније заборављало. Док је сваког минута умирао по један Американац, држава која је некад сваког сата правила по један нови борбени авион није могла да произведе чак ни заштитне маске…“

САД нису биле у стању да произведу медицински материјал, али су биле у стању да га отимају од својих „западних савезника“.

САД, сила која је раније „победила мале богиње и дечју парализу“, закључио је Дејвис, постала је „предмет подсмеха“: „Док су бројне државе брзо деловале како би зауставиле пандемију, САД су тетурале, негирајући опасност. Са мање од четири процента глобалне популације, на САД отпада више од петине умрлих од ковида. Постотак америчких жртава болести је шест пута виши од глобалног просека.“

Овако високе стопе морбидитета и смртности само су подстакле кампању ширења лажи и пребацивање кривице.

Стари светски поредак је постао ствар прошлости

Започела је ширење дезинформација о „кинеској куги“ и „вуханском вирусу“. Како је уочио британски новинар Финијан Канингам, постало је очигледно да је „кампања америчке администрације у оптуживању Кине била само цинична гомила лажи.“

„Амерички култ појединца негира саму идеју друштва“, приметио је Финингем. „Нико никоме ништа не дугује. Сви се морају борити за све: образовање, склониште, храну, медицинску негу. Оно што свака просперитетна демократија сматра основним правима, попут здравствене заштите или социјалне мреже за старе и немоћне, Америка одбацује као социјалистичку попустљивост, као знак слабости.“

Свет је, почев од пандемије, престао да буде један и либералан. Ова тенденција се развијала већ неко време, доводећи у питање лажни универзализам „привилеговане западне цивилизације.“

Пандемија вируса корона, тврдио је руски мислилац Александар Дугин, представља истинску прекретницу у историји: „Живимо у времену које означава крај либерализма, крај његових заповести и стандарда…“

„Сваки пол ће своју будућност градити на властитом цивилизацијском темељу“, написао је Дугин. „Немогуће рећи до чега ће ово довести. Али већ је сада јасно да стари светски поредак постаје ствар прошлости.“

Пандемија ковида 19 била је само једна у дугом низу криза, али њима није био погођен Запад. Професор Универзитета у Кардифу Фабио Виги препознаје почетак ових криза „на прелазу миленија, са Ал Каидом, глобалним ратом против тероризма и бочицом белог праха Колина Пауела.“

Ово је дубока „унутрашња криза Запада“, тврди Виги, која је породила и талибане и кризу у Авганистану, тероризам такозване Исламске државе, довела до пустошења Сирије и произвела инфлацију.

Пандемија је разоткрила Запад пред „остатком света“ и показала начин на који он заиста функционише.