Прочитај ми чланакПрема оцени Института "Роберт Кох", још није утврђено да ли и у којој мери особе које су вакцинисане преносе вирус. Њихов закључак: без тих података, потребно је да и цепљени људи носе маске и држе одстојање.
Такозвани „стерилишући имунитет“ остаје главни упитник. Он се стиче уколико ињекција пружа заштиту од самог заражавање и био би кључан у успостављању колективног имунитета.
Код стерилишућег имунитета вирус се напада пре него што уопште се умножи у телу. Вакцина дакле спречава да уопште дође до заразе. Они који су вакцинисани не могу да пренесу вирус јер га ни немају у телу у довољној количини.
Ситуација је другачија када се ради о такозваном „функционалном имунитету“. Тај имунолошки одговор не спречава инфекцију, али штити вакцинисану особу од тешког тока болести.
Познате вакцине
Стопостотне заштите након примљене вакцине нема, иако су неке веома близу тог циља. Вакцине против малих богиња, заушки и рубеоле имају ефикасност од 93 до 99 одсто.
Вакцине против сезонског грипа су далеко од тог процента. Према подацима „Роберт Коха“, у сезони грипа 2019/20 је ефикасност била између 31 и 73 процента, у зависности од соја грипа. У сезони 2017/18 је вакцина штитила само 15 одсто људи који су је примили – тада је од последица грипа у Немачкој преминуло око 25.000 људи.
Многи од нас хоће да знају да ли је вакцина ефикасна или није. Али код имунизације не постоји црно-бела слика.
Јасно је да вакцине које се сада дају код скоро сваког могу да ублаже тежину болести. Оне још нису карта за повратак у безбрижан живот какав је био пре пандемије.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 16, 2021
