Pročitaj mi članak
(Новости)
Може ли се и чиме ће се бранити Сирија од америчког напада, питање је на које сада одговор траже многи јер се зна да су противници неравноправни. САД је војно најмоћнија земља на свету, а сириски одбрамбени потенцијал је мали да би се водио дужи и равноправни рат. Шта Сирија има од оружја и ПВО система није тајна јер је све новије, баш као и већина старога наоружања и војне технике, купљено од Руса.
Без обзира на тврдње у Дамаску да су добили од Руса купљене системе С-300ПМУ-2, то није тачно. Московски листови тврде да су С-300 намењени Сирији изашли из фабричких складишта али засада нису пребачени у земљу која их је наручила. Питање је колико ће сиријским официрима бити потребно да се обуче да раде са тим нимало једноставним системима.
Што се тиче ескадрила „мигова-29М“ које је капарисао Дамаск, они су готови али нису до краја исплаћени а та московска фабрика не жели да их да „на вересију“. Иако у МИГ-у тврде да ће своје уговорне обавезе извршити, нико не може да каже када, јер се чека да Дамаск прво плати. Интересантно је да је Сирија инсистирала да један део електронике у тим „миговима“ буде француске производње. Наводно да је и то продужило производњу наручених „мигова-29М“.
Територијална ПВО одбрана Сирије се састоји од 25 бригада. Већина њих има модернизоване совјетске системе С-200ВЕ. Такође имају С-125М, „Нева-М“ као и „осе“ и „стреле“.Системи С-200 вегае имају домет до 30 километара.
Што се тиче савременијих комплекса Сирија има „панцир-С1“, као модернизоване „почере-2м“ и „стрелу-10“.
За борбу са крилатим ракетама Сирија ће користити „панцире“. Они су прављени да штите важне објекте од ваздушних напада. „Панцир“ може да гађа на раздаљини од 20 километара и висини до 15 километара. У једном минуту „панцир“ може да гађа десет циљева.
Сиријска авијација има модернизоване „мигове-29“ а већина других авиона су ловци „миг-23МЛД“.
Кад би се Американци приближили обали Сирије „добродошлицу“ би им приредили противбродски комплекси „Бастион“ као и ракете „јахонт“, које су врло ефикасне до 300 километара.
Писања о томе да ће Сирија имати своје „камиказе“ су нереална и служе за подизање морала код народа. Сиријски авион нема шансе да се примакне америчким бродовима који су одлично чувани. Сирија једино може да удари по америчким савезницима у региону а за то Дамаск има бомбардере „су-24МК“ који су недавно модернизовани у Русији.
Један број војних аналитичара је као и пред рат у Либији, а пре тога и у Ираку, пожурио да напише како ће то бити надметање америчког и руског наоружања. Кад се зна шта имају обе стране јасно је да се рат Америке са Сиријом не може сматрати тестом ефикасности војне технике. Сирија нема најновије и најубојитије руско наоружање, па је неозбиљно упоређивати старе совјетске ПВО системе са најновијом руском техником.
