Pročitaj mi članak
Ако на свету постоји иједна „стратешка сировина“, онда је то нафта. Ратови су вођени због нафте, владе падале, пише „Дојче веле“. Тржиште нафте иначе по питању цене реагује веома осетљиво на сваку врсту сметњи.
Међутим, оно што је дуго времена важило попут природног закона, тренутно се чини као да је стављено ван снаге. Цене нафте су протеклих месеци пале за више од 20 одсто – упркос тешким кризама у некима од важних земаља у којима се црпи нафта. Русија је уплетена у украјински конфликт, у Ираку бесне борбе с радикалним исламистима, Нигерија је била погођена епидемијом еболе.
Иран гладан петро долара
Другачија је ситуација у Ирану, истиче Кирстен Вестфал из берлинске Фондације науке и политике. Ирану су преко потребни приходи од продаје нафте, каже она и додаје да Техеран, додуше, гаји наду да ће пад цене нафте бити кратког даха, али и да је Иран због санкција Запада од 2011. изгубио више од половине својих прихода од пословања с нафтом. Ирану је за балансиран буџет потребна цена нафте од најмање 125 долара по барелу, наводи Кирстен Вестфал.
Роберт Бурџ, главни економиста за растућа тржишта при одељењу за анализе Дојче банке у Лондону пад цене нафте образлаже класично на темељу начела понуде и потражње. Према његовим речима, узрок пада цене нафте је обилна понуда на нафтним тржиштима, пре свега због револуције у САД по питању добијања фосилног горива из уљних шкриљеваца.
Русија, на пример, свој буџет финансира с најмање 45 одсто од прихода из енергетског извоза. Притом су цене нафте повезане с ценама гаса. Према бројкама Дојче банке, Русији је потребна цена нафте од око 100 долара по барелу како би имала избалансиран буџет. Тренутно је цена нафте око 85 долара по барелу. А то има тешке последице, каже аналитичар Стефан Мајстер из Немачког друштва за спољну политику. Мајстер наводи да су ниске цене нафте за Русију знатно болније него санкције Запада.
Једна од теорија је и да САД и велики произвођачи нафте хиперпродукцијом покушавају да економски притисну два трна у оку Вашингтона – Русију и Венецуелу.
У Русији тренутно стање подсећа на осамдесете године. И тада је цена нафте знатно пала. На то је недавно подсетио Николај Патрушев у интервјуу за владине новине „Росијскаја Газета“. Патрушев, који ради као секретар руског Националног савета безбедности, је изјавио да су Сједињене Америчке Државе пре три деценије изазвале пад цене нафте како би Совјетски Савез довеле до банкрота.
Такође у извештају Руског института за стратешке студије РИСС, објављеном средином септембра, стоји да садашњи пад цене нафте има везе с једним договором између САД и Саудијске Арабије. Заиста, Саудијска Арабија досад није показала никакве назнаке да би смањивањем експлоатације нафте хтела да стабилизује цене. Напротив, та земља је експлоатацију још и повећала. Истовремено се Саудијска Арабија успротивила захтеву Венецуеле да се одржи посебан састанак Организације земаља извозница нафте (ОПЕЦ), на којем би се разговарало о цени.
Истина је да од ниске цене нафте пате и САД и Саудијска Арабија, али је Саудијска Арабија у годинама у којима је цена нафте била висока створила залихе од око 450 милијарди долара које тој земљи сада могу помоћи да у миру размишља и делује.
У Вашингтону истовремено са задовољством гледају на чињеницу да је од свега тога повећан притисак и на Венецуелу. Тој земљи је за избалансиран буџет потребна цена нафте на тржишту од 162 долара по барелу. Чак је и америчким нафтним произвођачима потребна висока цена нафте, јер се експлоатација фосилних горива из уљних шкриљаца или уљног песка исплати само код високих цена. Ипак, сва је прилика да су се САД и Саудијци договорили да великом производњом нафте за кратко време направе проблеме Русији, а да ли ће и у којој мери у томе успети, остаје да се види.
(Вести)
