Прочитај ми чланак
Бугари су две најважније термоцентрале продали Американцима који су сада подигли цену струје, па грађане и привреду те земље бацили на колена.
Претходна влада је намеравала да у концесију да аутопут, а спомињало се и неколико хидроелектрана.
Хоћемо ли и ми за неколико година молити странце да нам испоручују јефтинију струју или да нам смање цену путарина?
Колико погубна може бити политика давања у концесије односно продаје домаћих компанија сведоћи најновији проблем с којим се ових дана суочавају Бугари. Њихов државни апарат улаже највеће напоре како би увјерио америчке власнике најважнијих термоцентрала у земљи – Марица Исток 1 и Марица Исток 3- да им снизе цену електричне енергије, преноси портал Балканс.цом.
Бугари су им наиме пре одређеног времена продали вечински удео у тим постројењима, која су један од основних извора електричне енергије у њиховој држави. Американци су с доласком хладнијег времена подигли цијену струје што је Бугаре и привреду довело на сам руб финансијске издржљивости.
Ништа се више не можеда учини
– Искористи ћемо сву своју моћ да уверимо америчке власнике да смање цену по којој продају електричну енергију – изјавио је Ангел Семерџиев, председник Државне комисије за енергетику и водопривреду, свестан да се по том питању мало тога може да учини.
Пример је то који сликовито говори шта би се и код нас могло да догоди на пример с аутопутевима које влада ускоро намерава да да у концесију.
Стручњаци наиме упозоравају да би се она концесионару исплатила само уколико би путарина била двоструко скупља. Хоћемо ли и ми сутра попут Бугара да молимо странце да нам спусте цену путарина на ? Не треба ни заборавити да је прошла Влада често спомињала да разматра давање у концесију и неколико српских хидро и термоцентрала.
Дужи рок или виша цена
– Не треба давати у концесију хидроелектране које раде, или већ изграђене аутоцесте. То се може учинити само с новим аутопутевима или новим електранама које би биле изграђене моделом концесија. Потенцијални инвеститор ће израчунати колико година је њему потребно да врати уложено те још и заради. Ако им понуђени рок неће бити довољан тражиће од Владе дужи рок или ће повисити цене – то показује досадашња светска пракса када је у питању давање јавних добара страном инвеститору.
