Прочитај ми чланакМинистарство одбране ставило је вештачку интелигенцију у средиште своје стратегије одржавања положаја САД као највеће светске војне силе. Троши милијарде долара на развој такозваног аутономног и полуаутономног оружја и стварање арсенала оружја које је до сада постојало само у филмовима и научној фантастици. Научници и активисти узнемирени су могућим последицама роботске трке.
Министарство одбране ставило је вештачку интелигенцију у средиште своје стратегије одржавања положаја САД као највеће светске војне силе. Троши милијарде долара на развој такозваног аутономног и полуаутономног оружја и стварање арсенала оружја које је до сада постојало само у филмовима и научној фантастици. Научници и активисти узнемирени су могућим последицама роботске трке.
Мали дрон пролази поред макете блискоисточног села и усредсређује се на грађевину сличну џамији, а његова камера тражи циљеве.
Нико даљински не управља дроном, обичним апаратом који се може купити на „Амазону“. Но, опремљен напредним софтвером вештачке интелигенције, претворио се у робота способног да пронађе и препозна групу људи који наоружани копијама пушке АК-47 глуме побуњенике.
Црвени правоугаоник затреперио је на мониторима инжењера који прате пробу. Дрон је уочио човека скривеног у сенкама, а та представа ловачке вештине је сабласна најава начина на који Министарство одбране САД намерава да преобрази ратовање.
Министарство одбране ставило је вештачку интелигенцију у средиште своје стратегије одржавања положаја САД као највеће светске војне силе. Троши милијарде долара на развој такозваног аутономног и полуаутономног оружја и стварање арсенала оружја које је до сада постојало само у филмовима и научној фантастици. Научници и активисти узнемирени су могућим последицама роботске трке.
Министарство одбране ствара роботске борбене ловце који ће летети у битку уз авионе с људском посадом. Испробало је пројектиле који сами одлучују шта ће напасти и изградило бродове који могу да трагају за непријатељским подморницама и у стопу их прате хиљадама километара без икакве људске помоћи.
Званичници Министарства кажу да је то оружје неопходно како би САД задржале војну предност над Кином, Русијом и другим супарницима који такође немилице троше новац на слична истраживања (као и амерички савезници, на пример Велика Британија и Израел). Последњим буџетом Министарства предвиђено је да се у следеће три године осамнаест милијарди долара потроши на технологију, између осталог и ону неопходну за аутономно оружје.
„Кина и Русија развијају борбене мреже добре колико и наше“, каже Роберт Ворк, заменик министра одбране САД. „Њихове мреже виде колико и наше и могу да бацају навођену муницију далеко колико и наше. Ми желимо само да се постарамо да побеђујемо брзо као што смо побеђивали у прошлости.“
Баш као што је Индустријска револуција подстакла настанак ноћних машина за уништење као што су авиони и тенкови, технологија вештачке интелигенције омогућава Министарству одбране да људе на бојишту замени машинама баш као што преображава и свакодневни живот.
У војним круговима не расправља се више о томе треба ли стварати аутономно оружје, него о томе колико му независности треба дати. Ваздухопловни генерал Пол Салва недавно је изјавио да би Америка за око десет година могла имати потпуно независне роботе који би самостално одлучивали кога и када да убију, али да не намерава да их ствара.
Амерички званичници тек почињу да схватају последице дејства оружја које би једног дана могло да делује самостално, а нема ни сагласности о томе треба ли САД да траже међународне споразуме о забрани таквог оружја или да га праве како не би заостале за противницима.
Од средине прошлог века војна стратегија САД заснивала се на огромним технолошким предностима. Током Хладног рата Америци је предност пружао надмоћни нуклеарни арсенал, а касније навођени пројектили.
Тих предности више нема, а од свих новонасталих технологија као што су геномика и минијатуризација, „најширу примену на највећи број задатака Министарства одбране имају једино вештачка интелигенција и аутономија“, каже Роберт Ворк.
Стручњаци ван Министарства одбране не верују да ће САД моћи да одржавају своју војну надмоћ коришћењем вештачке интелигенције. Одбрамбена индустрија више не обавља истраживања као у време Хладног рата, а Министарство одбране више нема монопол на врхунску технологију која стиже из Силицијумске долине, Европе и Азије.
Моћна вештачка интелигенција какву Министарство одбране жели да користи већ је дубоко уткана у свакодневни живот. Војна технологија често каска годинама за оним што може да се купи у продавници електронске опреме.
„Да будемо искрени, амерички снабдевачи могу да буду заиста први на неким пољима и да озбиљно касне на другим“, каже тридесетосмогодишњи мајор Брајан Хили, пилот авиона Ф-35. Тај најновији и технолошки најнапреднији млазни борбени ловац опремљен је системом за управљање гласом који је погодан за мењање станица на радију и за мало шта друго. „Било би сјајно кад бисмо укључили Епл или Гугл“, додаје Хили.
Осим практичних проблема, спајање све способније аутоматизације и оружја изазвало је бурне расправе међу правницима и етичарима. Питања су бројна, а одговори спорни. Може ли се машини поверити смртоносна сила? Ко је крив ако робот нападне болницу или школу? Да ли је смрт коју изазове машина веће кршење људског достојанства него ако смртоносни ударац зада човек?
Упутство Министарства одбране каже да аутономно оружје мора да поседује „одговарајући ниво људске процене“. Научници и стручњаци за људска права сматрају да је то мерило прешироко и желе да се такво оружје подвргне „значајној људској контроли“.
Ново оружје било би брже и прецизније од свега што човек може и смањило би број – и трошкове – војника и пилота изложених смрти или сакаћењу у бици. У средишту промене коју замишља Министарство одбране јесте концепт који званичници зову кентаурска борба. Названа по митском бићу које је пола човек, пола коњ, ова стратегија жели људском контролом и аутономним оружјем да повећа вештине војника, пилота и морнара, а не да их замени.
„Влада велики страх од робота-убица и Скајнета“ смртоносне вештачке интелигенције из филмова о Терминатору, каже Роберт Ворк. „Наша замисао уопште није таква.“
Када дође до одлуке о животу и смрти, „увек ће бити укључен и човек“, додаје он.
Но, постоји дубока сумња у то да се те границе неће померати. Стотине стручњака упозориле су прошле године у отвореном писму да би развој и најглупљег интелигентног оружја могао подстаћи светску трку у наоружању. Исход би били интелигентни роботи способни да убију, јефтини и на располагању одметнутим државама и насилним екстремистима.
„Аутономно оружје постало би калашњиков сутрашњице“, стоји у писму.
