Pročitaj mi članakBritanija je svetski podlac i licemer, a njezin službeni jezik su “govnarije“. Po dugoj i grotesknoj istoriji upotrebe takvog jezika nadmašuje čak i Sjedinjene Države. Zapravo, Amerika je dete, potomak, ‘Domovine’, u kojoj narodnu nošnju čini vuk u jagnjećoj koži.
Друго лице „Царства“
Никада нисам обраћао превише позорности националној припадности, и томе што сам ‘Британац’. Не знам што сам мислио да јесам кад сам био мали, али засигурно се нисам поистовјећивао с овом или оном ‘расом’, или с британским држављанством. Морао сам се родити негде изнад воде јер бих се иначе био утопио, а случајно сам, ето, свратио у комад земље под називом Уједињено Краљевство, раније зване Албион и Британиа.
Саму ту земљу увек сам волио, јер, ваљда сам на њу навикао, али већину осталог одбацио сам у раној младости. Одрастао сам у породици која није пузала пред властима, и одувек сам сматрао чудним и несхватљивим да људи – мада њима влада једна породица која се позива искључиво на своје природно право да влада – и надаље тврде да живе у земљи слободе.
У томе напросто нисам налазио никакав смисао, још тамо негде од 1950-их, када ми је, као петогодишњаку, учитељица дала у руке националну заставицу и рекла да њоме машемо док краљица пролази мимо, у службеној посети мом родном граду Леицестеру. Да машем заставицом само зато што нека жена пролази покрај нас у дугачком црном аутомобилу? Никада ми то није било јасно, чак ни тада. Напросто није имало смисла, али тај дан нисмо морали ићи у школу, па је све то имало и своју добру страну.
Одрастајући и учећи о ‘величанственом’ Британском царству, мој презир према свему што су представљали краљевске личности и естаблишмент бивао је све дубљи, јер увидио сам да је ‘Царство’ уствари други израз за освајачке походе и израбљивање.
Наравно, то није оно што сам требао/смио мислити. Према наставном плану и програму, Британско царство, краљица и домовина били су нешто од чега срце куца пуно поноса и захвалности, јер, ето, имадосмо ту срећу да будемо рођени у Британији, Домовини, Мајци свих парламената, која је свету подарила слободу и цивилизацију.
Мајка свих превара
Британија је вековима стара светска тиранија, али заговорници њеног Естаблишмента и велики део становништва одбијају се суочити с том чињеницом – национална значаја која је усађена и у амерички Естаблишмент и многе слојеве народа САД-а. Домовина тј. Матична земља Америке је Мајка свих превара, а њено чедо је наслиједило ту вештину, иако можда нема њену суптилност, која се стече након многих векова искустава у обмањивању света.
Укратко, Британија лаже и скрива своју тиранију боље од Америке, мада, ако говоримо о националистичком самозаваравању, обе те земље стоје вероватно раме уз раме. Под овим изразом ‘боље’, мислио сам на то да је британски Естаблишмент, укалупљен те индоктриниран у систем приватних школа и елитних универзитета, свладао умеће лагања и обмањивања у олимпијским размерима. Такође се извештио у бусању у високоморална прса док истодобно бљује своје огавне лажи и своје пројектиле.
Што мислите одакле је амерички Естаблишмент добио идеју о бомбардовању цивила као начину да их се заштити од насиља, и одакле му идеја о наметању диктатура као начину да се овом или оном народу даде слобода? Британија се служила тим срањима пре више стотина година, а чини то још и данас.
Као изговор Британског царства послужила је ‘потреба да се цивилизирају урођеници и дивљаци’, а таквим се оправдањем послужила и америчка влада када је геноцидним походом готово истребила америчке домороце. Али, ‘цивилизирање’ заосталих народа у британском је случају била метафора за хушкање једних народа против других, преузимање контроле над њиховим земљама и ресурсима, а затим претварање истих у слуге и робове Царства – исто оно што САД ради данас.
Царство и опијум
Да, красног ли цивилизирајућег утицаја Британаца – пре свега у Кини где су навукли народ на опијум и присилили људе на зависност преко Опијумских ратова између 1839. и 1860. када је кинеска влада покушала забранити увоз опијума, па су против ње ангажовали војне и морнаричке снаге.
Британско царство било је голема операција кријумчарења дроге и изнуде, а укључивала је производњу опијума у британској колонији, Индији, и обрачунавање његових огромних прихода преко паравана британских власти, tzv. Hongkong and Shanghai Banking Corporation, која је утемељена 1865. у британској колонији, Хонг Конгу, а данас је знана под кратицом HSBC.
Лепо је знати да цело то искуство прања новца од опијума у корист Царства није било узалуд и да још увек служи интересима човечанства до дана данашњега – баш као што се вековима стара умешност британског Естаблишмента у манипулисању светом још увек добро искориштава, док се Естаблишмент скрива иза лажне супериорности својих потомака.
Ротшилдско царство
Британско царство било је, на многе начине, Ротшилдско царство.
Ротшилди су управљали Британијом након што је Nathan Mayer Rothschild почетком 19. века успоставио лондонски огранак те династије која је држала под контролом банкарски систем Британије и Европе. Његова нето вредност била је процењена на 450 милијарди фунти.
Niall Ferguson, британски историчар и професор на Харвардском универзитету, написао је следеће: “Највећим делом 19. века Н. М. Ротшилд је био део највеће банке на свету, која је доминирала међународним тржиштем обвезница. Данашњи еквивалент тому био би, рецимо, спајање Merrill Lyncha, Morgan Stanleya, J. P. Morgana, а вероватно и Goldman Sachsa – као и, можда, Међународног монетарног фонда, имамо ли у виду Ротшилдову улогу, током 19. века, у стабилизирању финансија бројних држава.“
Не, пријатељу; не ради се о стабилизирању већ о задуживању, а преко тога, и поседовању. Иза сцене, Merrill Lynch, Morgan Stanley, J. P. Morgan, Goldman Sachs и ММФ увек су били удружени, у смислу да су то различита имена за исту ротшилдску глобалну клику. Своју моћ над ‘Британским’ царством Nathan Mayer Rothschild описао је овако:
“Није ме брига која је марионета постављена на енглески престол да влада Царством у којем сунце никада не залази. Човек који има контролу над британским новцем у оптицају има контролу над Британским царством, а контролу над британским новцем у оптицају држим ја.“
Ротшилди су поседовали британску Источноиндијску компанију (East India Company) која је пљачкала земље попут Индије и стајала иза Опијумских ратова у Кини.
Модус операнди Британског царства такође је била, и остала, визит карта Ротшилда – хушкање сегмената циљане популације једне против других и преузимање узди уз кориштење војне моћи за наметање воље Ротшилда путем рата и инвазије; и увлачење држава (манипулацијом) у ненаплативе дугове, што води ка финансијској диктатури.
То се догађа и данас, као што видимо у случају једне државе за другом на Средњем истоку, те у плимном валу дуговања који запљускује једну па другу државу, уз “помоћ“ ротшилдске Европске средишње банке и Међународног монетарног фонда (ММФ-а).
Ротшилди су кренули на Сједињене Државе кроз контролу њеног банкарског система преко две “средишње банке“: Прве банке сједињених Држава (1791.-1811.) и, након 1913., Федералних резерви. Са собом су били понели и своје методе рада, и због тога амерички Естаблишмент поступа на исти начин као и претходно Британско царство.
Ова техника се заснива на поступању попут тирана, док се, истодобно, јавно приказују као борци против тираније.
“Рат против тероризма“ класични је израз такве методе, у којој “против-терористички“ терористи воде “рат“ против свог властитог тероризма. На такав је начин оркестрирана обмана откад су британски и други ротшилдски колонијализми наместили свој нишан на свет.
Привидни губитак царства
Моћ и утицај Ротшилда одонда експоненцијално расту, али своје незамисливо богатство и контролу сакрили су иза параванских компанија, организација и људи и, премда су у широј јавности још увијек синоним за “богаташе“, на површини се чини као да њихова глобална моћ опада.
Исто вреди и за Британију, уз привидан губитак Царства, но њена скривена моћ остала је неумањена – само је заузела другачију форму. Она више не диктира догађајима отворено, већ се, попут Ротшилда, скрива иза организација, држава и људи који представљају њене циљеве и интересе, пре свега иза Америке.
Под “Британијом“ не мислим на владу и институције, већ на светску мрежу тајних друштава која у големој мери оперира изван Британије и управља властима и институцијама. С обзиром да је такав случај и с Америком, није онда нимало чудно што САД и УК поступају као једно, када су у питању међународни послови и збивања.
Њих двоје заједно, барем на Западу и шире, покретачка су сила у позадини освајања света.
У односу с Британијом, Америка је несумњиво ‘истурена испостава’, те делује готово као тајни ортак. Оружје се пуни крадомице у Британији и Европи, а метке испаљују јавно, дословно и метафорички, Сједињене Државе.
Тако се пажња јавности усмерава на Америку, а подаље од стварног центра моћи унутар ужег круга глобалне мреже тајних друштва са седиштем у Европи – барем на операцијском нивоу.
Људи већином говоре, Америка ово, Америка оно, премда, колико год САД био моћан на површини, конце заправо повлаче владари из сенке у Британији и Европи.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 15, 2022
