Pročitaj mi članakDa li je Rusija u poslednjem raketnom napadu na ukrajinsku vojni i energetski infrastrukturu koristila rakete H-32, modifikovanu verziju starih H-22 raketa? Prema navodima ukrajinski i britanskih izvora DA.
Такође наведено је да су у питању противбродске ракете намењен за гађање носача авиона, а модификована верзија Х-22 у наоружању Ваздушно космичких снага уочена је 2016. године и наводно примењена у рату у Украјини.
Како је наведено напад су извели бомбардери дугог домета ТУ-22М3 иако је планирано да носачи ових ракета буду модификоване верзије Туповљева ТУ-22М3М за шта је неколико ових бомбардера и модификовано.
Поједни медији тврде да последње ласнирање 31. октобра када је по други пут жестоко нападнута украјинска енергетска инфраструктура, није било прво, него и да су ове ефикасне и модификоване ракете кориштене и раније у нападу на Одесу и Кременчуг у јулу 2022, а не Х-22 због боље прецизности, па су често погрешно замењивале за Кинжале.
Британско министарство одбране тврди да је велика вероватноћа да је Русија управо за напад на Кременчуг користила крстарећу ракету Х-32. Такође по први пут директно се спомиње и да је Русија у почетку користила ракете Х-22 над Украјином јер већини ракета истиче рок употребе и да их је јефтиније било послати на циљеве у Украјини него делаборирати.
Украјинска ПВО упркос систему ИРИС-Т није наводно успела да пресретне и обори скоро ниједну крастарећу ракету Х-32.
Х-32 млађи брат чувене Х-22
Развој крстареће ракете Х-22 датира из 1960-тих година 20 века када је развијена и уведена у оперативну употрену стратешке авијације Воздушно веовних сил Совјетског Савеза.
Совјетско ваздухопловство по први пут добило је у наоружање смртоносну ракету за напад на ударне групе носача авиона.
Ова крстарећа ракета произведена је у две варијане: за противбродску борбу које су имале нукеларну бојеву главу и класичну, односно кумулативно фугасну. Посебна верзија ове ракете развијена је била и за противрадарску борбу која се усмеравала на извор радарског снопа. Даљим усавршавањем настале су ракете и за напад на копнене циљеве. Тим путем кренуло се и са ракетом Х-32, која је физички наследник те ракете.
Ракету је као и претходника Х-22 пројетовао Опитно конструкциони биро ОКБ-2 Радуга. И Х-32, као и њен претходник Х-22 су истих димензија. тежина 5.800 кг, дужине 12 метара и пречника 1 метар. Распон крила износи 3 метра.
У односу на Х-22 који има бојеву главу тешку једну тону, Х-32 има мању и износи 500 кг, јер је смањењем бојеве галве повећан простор за гориво са чиме је директно и повећан домет ове ракете.
Брзина ракете према доступним подацима је око 4,6 маха (5.400 км/х) на висини од 40 км. Максимални домет ракете је 1.000 км. За разлику од Х-22 ракета је отпорна на ометање.
Као је наведено принцип лансирања се изводи тако да после откачињан од летелица ракета се пење на висину од 40 км, излази из стратосфере, а онда се вертикално спушта и уз помоћ радарске главе усмерава директно на мету, што је наводно чини тешком за пресретање.
Ракета користи инерцијално навођење у фази крстарења и радо-фреквентни трагач у завршној путањи лета. За ракету се тврди да је необорива и да је спосбна да издржи поготке топова калибра 20 мм гетлинг Вулцан Пхаланx који се користе на крстарицама, разарачима, фрегатама и десантним бродовима, али и против ракета ваздух-ваздух АИМ-7 и АИМ-9, али то је тврдња која није дигде доказана нити проверена у реалним боребеним условима и полигонским испитивањима, па је треба узети са резервом.
Примарна намена ракете Х-32 је напад на површинске бродове, пре свега напад на носаче авиона и ударне групе које се формирају као пратња оваквих капиталних циљева. Напредне маневарске особине омогућавају овим ракетама да избегну ПВО бродова и погде циљ?! Очито је да су ове ракете спосбне осим за бродове и за гађање, мостова, хидрелектрана, термоелектрна, трнсформатора, разводних постројења. Претпоставља се и да су ове ракете имале велики удео у томе.
Домет од 1.000 км омогућава бомбардерима у овом случају ТУ-22М3/М3М, да лансирају ракете ван визуелног домета чак и до 700 км са чиме се омогућава избегавање раног откривања од летећих радарских станица попут Е-3 Sentry AWACS и Е-2 који полећу са носача авиона за комплетирања шире радарске слике око ових капиталних бродова.
Број произведених ракета је и даље непознат. Цифра која се спомиње износи 100-150 ракета, али то са сигурношћу је немогуће проверити, тако да је и ово нагађање и само претпоставка на Западу.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 3, 2022
