Прочитај ми чланакФилм "Звук слободе" отвара тему која је до сада у Холивуду била табу, због чега се суочава са жестоким нападима, тврди амерички писац и новинар Роберт Бриџ.
Амерички конзервативци жале због хладног пријема филма о трговини децом под насловом „Звук слободе“. Али, да ли су помешали легитимне критике са још једном теоријом завере са деснице, пита се Роберт Бриџ, амерички писац и новинар, аутор књиге „Поноћ у америчкој империји“, у тексту који објављује РТ.
Филм „Звук слободе“ је без сумње узбуркао Америку. То је трилер заснован на истинитим догађајима из живота Тима Баларда, бившег агента Одељења за унутрашњу безбедност (ДХС), који је покренуо „Операцију Андергроунд реилроуд“ (ОУР), непрофитну организацију која настоји да спасе децу из ланца трговине људима.
„Звук слободе“ један је од оних револуционарних филмова који готово не желе да се допадну публици. Потресни филм мексичког редитеља Алехандра Гомеза Монтевердеа осветљава мрачну тему трговине децом због сексуалне експлоатације.
Што се тиче криминалних активности, трговина људима је тренутно у САД по профиту на другом месту, одмах после илегалне трговине дрогом. Према подацима које је прикупила Међународна организација рада, током 2016. године било је 24,9 милиона жртава трговине људима, од чега су чак 3,3 милиона деца.
Другим речима, сада у САД постоји више људи у ропству, било због рада, било због сексуалне екплоатације, него у време када је ропство било легално.
Вечити културни рат богобојажљивих конзервативаца и прогресивних либерала
Упркос овим поражавајућим подацима, филм је успео да привуче клеветнике. То не би требало да буде изненађење, с обзиром на то да је срце Америке подељено у вечном културном рату на пола, са богобојажљивим конзервативцима на једној страни, и прогресивним либералима на другој.
Осим тога, само годину дана нас дели од избора следећег америчког председника. Другим речима, подмитљиви свет политике успешно је заташкао кључну поруку овог филма, а то је заштита деце, која су, подразумева се, подједнако драгоцена и демократама и републиканцима.
Погледајмо, најпре, како се корпоративни медији односе према овом филму. „Еј-Би-Си њуз“ је свој извештај о „филму заснованом на вери“ повезао са Доналдом Трампом и његовим правним невољама: „Бивши председник Доналд Трамп је у среду био прави домаћин пројекције филма ‘Звук слободе’, у свом голфу клуб у Њу Џерсију, дан после открића да је постао мета федералне истраге због покушаја да поништи изборе 2020.“
Толико о непристрасној рецензији филма. Одавде је све кренуло низбрдо. Чланак је наставио да доводи у питање филмску звезду Џејмса Кејвизела, који је у прошлости, наводно, подржавао тврдње теоретичара завере према којима припадници „елите“ отимају децу, и то“ не само зато да би користили њихову крв“.
Нажалост, „Еј-Би-Си“ се одлучио на јефтино сакупљање кликова, уместо да се фокусира на сам филм.
У педофилским круговима
„Си-Ен-Ен“ је деловао одлучан у покушају да заташка непобитну чињеницу да је индустрија трговине децом озбиљан проблем. У том циљу, овај канал је позвао Мајка Ротшилда, аутора књиге о „најгорим теоријама завере на свету“, да подржи ово гледиште.
„Овакви филмови се стварају из моралне панике, из лажне статистике, из страха“, рекао је Ротшилд. „Филм ‘Звук слободе’ се посебно фокусира на теоретичаре завере којима управља елита на високом нивоу. Дакле, овде постоји веома занимљив елемент. Ви нећете да само погледате филм. Ви помажете да се сруше педофилски кругови и спасавате децу. То није истина, али то је веома утешан осећај.“
Од свих критика упућених филму, та је вероватно најмање одржива. На крају крајева, свест о проблему је први корак ка његовом решавању. Монтевердеов филм је управо оно што се редитељ надао да ће бити: јавни позив на акцију, који има потенцијал да покрене политички покрет који ће зауставити трговину децом. Али, изгледа да левица не може да прихвати трагичну стварност ове филмске поруке.
Балард, бивши истражитељ ДХС, који је ризиковао много да би спасавао децу, изјавио је за „Фокс њуз“ да су свака жртва и предатор, који су представљени у филму, засновани на истинитим догађајима, називајући „болесном“ идеју да критичари филм доводе у везу са теоријама завере.
Ово нас доводи до следећег питања: зашто су главне стриминг компаније, као што су „Нетфликс“ или „Амазон“, одбиле да приказују овај филм, који промовише веома важну ствар? Коначно, ове компаније нису губиле време, прихватајући да приказују контроверзни француски филм из 2020. у коме се појављују провокативно обучене 11-годишње девојчице.
У међувремену, многи амерички конзервативци тврде да никада неће добити уравнотежену рецензију од Холивуда и медија главног тока због његових „антихришћанских ставова“, верујући да и једни и други раде против хришћана.
Филмови који могу да промене свет на боље
Иако је таква осећања тешко доказати, потребно је размислити зашто се у Холивуду не снимају филмови који се базирају на хришћанској вери, у држави која има 210 милиона хришћана, односно 63 одсто укупне популације.
Пошто је филм „Страдање Христово“ Мела Гибсона филм са највећом зарадом свих времена, бесмислено је тврдити да у САД не постоји тржиште за филмове о темама које се тичу вере.
Коначно, неки критичари тврде да овај трилер даје нетачну слику о проблему трговине децом, односно о томе како деца постају жртве сексуалних предатора. Филм „Звук слободе“ углавном приказује потпуне странце који киднапују децу са улице, али реалност је да већину деце одводе они који их познају.
Узимајући све у обзир, од виталног је значаја да знамо како већина деце постаје жртва ловаца на децу. У исто време, изношење критика на рачун филма због претераног коришћења „креативних слобода“, поготову ако имамо у виду чињеницу да овај филм отвара тему коју је индустрија забаве до сада третирала као табу, изгледа као врхунац цинизма.
Ствараоци овог филма, који су преузели огроман ризик у разоткривању трговине децом, заслужују све холивудске награде и трофеје. На крају крајева, овакви филмови заиста имају потенцијал да промене свет у боље место, пре свега за оне најугроженије.
То је нешто око чега се и конзервативци и либерали вероватно могу сложити, закључује Бриџ. Жалосно је што је политика учинила све да одбаци виталну поруку овог филма, која је важна за све Американце.
