Pročitaj mi članakAko želi da zadrži svoju hemijsku, prehrambenu i tešku industriju konkurentnom, Evropskoj uniji će biti neophodan jeftin ruski gas
Реалност географије и тржишта може победити чак и најодлучније креаторе политике. На скупу прошле недеље, у организацији Оксфордског института за енергетске студије, који је окупио индустријалце и политичаре, учесници су разматрали питање може ли Русија поново да постане главни снабдевач гасом Европске уније, извештава „Блумберг“.
Анкета је показала да су мишљења стручњака о томе подељена: 40 одсто је тврдило „Да“, 40 одсто „Не“, док су остали били неодлучни. Колико год се европски политичари заклињали да се неће вратити уобичајеном пословању са Русијом, реалност географије и тржишта има своју неумољиву логику.
Пре почетка конфликта у Украјини, Русија је била највећи снабдевач гасом ЕУ, покривајући готово половину европског увоза. Да ли ће се кроз неко време све вратити на старо, важно је не само за европска енергетска тржишта, већ и за будућност инвестиција у гасна постројења у земљама попут Катара, Мозамбика или Сједињених Држава. У питању су милијарде долара које се већ сада улажу у објекте за извоз гаса.
Русија је 2021. снабдевала Европу са око 40 одсто гаса. Овај „енергетски мост“, грађен деценијама, издржао је најхладније епизоде Хладног рата, распад Совјетског Савеза и либерализацију европских енергетских тржишта. Све се то променило у фебруару. Европа и даље купује много руског течног природног гаса (ЛНГ), мада је извоз путем гасовода опао.
Удео руског гаса у Европи ће, верује се, наредне године пасти на мање од 10 одсто. Ипак, док је Европска унија забранила увоз нафте из Русије, није то учинила и са руским гасом. Међутим, Међународна агенција за енергетику направила је сценарио према којем ће ток руског гаса у Европу „пасти на нулу до 2028. године“, због комбинације већег увоза ЛНГ-а и веће производње енергије из соларних плоча и ветроелектрана.
Ова Агенција претпоставља да ће прекид руско-европске трговине гасом бити „трајан“.
ЕУ је неопходан јефтини руски гас
У европским престоницама званичници верују да су „научили лекцију“: „Бићемо заиста слободни тек када више не будемо увозили руски гас“, изјавила је крајем прошлог месеца аустријска министарка енергетике Леонора Гевеслер. Ипак, и међу политичарима постоје другачија мишљења. Лидер немачке државе Саксоније и истакнути конзервативни политичар Михаел Кречмер сматра да би одрицање ЕУ од руског гаса показало „историјско незнање“ и да би представљало „геополитичку грешку“.
За немачке компаније најважније су цене енергената. Берлин тренутно плаћа 140 евра (око 180 долара) по мегават-сату за увоз гаса, што је око седам пута више од просека између 2010. и 2020. Осим тога, Немачка данас троши милијарде на субвенције на гас.
Историја нам, тврди „Блумберг“, пружа неке аналогије: у августу 1990. Уједињене нације су Ираку завеле потпуни ембарго на нафту. Чак и након што су САД, годину дана касније, победиле Ирак у рату, Вашингтон је инсистирао на задржавању ембарга. Године 1996. САД су увеле систем познат као „нафта за храну“, који је дозвољавао Ираку да користи приходе од продаје сирове нафте за хуманитарне потребе.
Као последица тога, године 2001. САД су увозиле исту количну ирачке сирове нафте као и почетком 1990. Ипак, антируске санкције нису завеле Уједињене нације, нити је Русија Ирак. Санкције је прихватио само „колективни Запад“, предовођен Сједињеним Државама, а од њих највећу штету трпи ЕУ.
Може ли се нешто слично десити и са увозом руског гаса у ЕУ, пита се „Блумберг“. То је врло вероватно. Европа се вероватно никада неће вратити на старе дугорочне уговоре са Русијом и вероватно ће убудуће увозити мање гаса из Русије. Али ако жели да задржи своју хемијску, прехрамбену и тешку индустрију конкурентним, Европи ће бити неопходан јефтин руски гас. Географија и реалности тржишта ће учинити своје. За Европу нема јефтинијег гаса од руског, закључује „Блумберг“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 14, 2022
