Прочитај ми чланак
(Блиц)
Михаел Каркоч (94), официр украјинске Домобранске легије којом је руководио СС, а касније и припадник СС дивизије у Украјини, човек за кога се тврди да је са својом јединицом “спаљивао села пуна жена и деце”, а чији је ратни ангажман недавно разоткрила новинска агенција “Асошијетед прес”, уочен је на фотографијама с недавног излета на вебсајту своје цркве у Минесоти (САД), елегантно дотеран и са качкетом Музеја ИИ светског рата на глави.
Каркоч живи у Минеаполису и радио је за једну тамошњу грађевинску компанију, а приликом усељења 1949. америчким имиграционим властима је прећутао своју војну службу током ИИ светског рата, односно тврдио је да уопште није служио војску.
На тај начин је овај човек кој се налазио на челу чете одговорне за спљиљиванеј читавих села и масовно убијање цивила себи обезбедио миран и дуг живот у једном од типичних америчких предгарађа, а у којој мери је у том животу опуштено уживао сведоче и већ споменуте фотографије са излета и качкет из музеја, који чува успомену на злодела нациста и на пожртвованост америчких ветерана.
Пријатељи и познаници, који га знају као “доброг човека, доброг комшију и доброг члана црквене општине” (Украјинске православне цркве Светог Ђорђа у Минеаполису), шокирани су садашњим оркрићем које је објавио АП. Каркочев син је чак и јавно прочитао саопштење у коме АП оптужује за изношење неистина о свом оцу, али документи и изјаве сведока говоре супротно.
Каркочева јединица, једна од војних формација са црне листе, чијем припадницима уопште није дозвољен улазак у САД, починила је многа документована злодела у Украјини и учествовала у крвавом гушењу пољског устанка против Немаца 1944. Један од Каркочевих људи, Василиј Малаженски, 1944. је испричао совјетским истражитељима да им је било наређено да “ликивидирају све становнике” села Чланијов, у знак одмазде за убиство једног од официра СС, а сличних сведочанстава има још.
Каркоч је, међутим, у међувремену написао чак и мемоаре, објављене 1995, у којима признаје да је учествовао у оснивањеу украјинске Домобранке Легије, која је сарађивала са обавештајном службом СС, СД, и борила се на страни Немаца, док је он сам био командант јединице која је до краја рата наређења примала директно од СС. Није јасно због чега је сматрао да је безбедно да објави те мемоаре, који се могу наћи у Конгресној библиотеци САД и Британској националној библиотеци, као и у једној Украјинској електронској библиотеци.
Његово име је пажњу привукло када је Стивен Анкер, пензионисани клинички фармаколог који је у слободно време истраживао нацистичке злочине наишао на њега тражећи припднике Галицијске СС дивизије који су емигрирали у Британију.
О томе је обавестио АП, а интернет претрага је дала Каркочеву адресу у Минесоти.
Ефраим Зуроф, ловац на нацисте Центра Симон Визентал у Јерусалиму, каже да очекује да ће докази који показују да је Каркоч лагао америчку имиграциону службу и да је његова јединица чинила масовна злодела бити довољни за изручење у Немачку или Пољску, где може да му се суди по принципу командне одговорности.
