Pročitaj mi članak
(presstv.ir, Србин.инфо)
Група од 14 држава Кариба је покренула правни процес против Велике Британије, Француске и Холандије захтевајући одштету за ужасне, трајне последице трговине робљем на Атлантику.
Група од 12 бивших британских колонија, као и бивше француске колоније Хаитија и холандске Суринам, све удружене у CARICOM ангажовала је британску адвокатску канцеларију Leigh Day у свом настојању да европске владе плате – Велика Британија посебно, за, верује се, више од 60 милиона људи афричког порекла посланих у ропство.
Адвокатска фирма Ли Деј је недавно успела да натера британску владу да плати због стотина Кенијаца мучених од британске колонијалне власти током Мау Мау устанка 1950.
Износ који група тражи није одређен, али процене показују да, када је британска империја укинула ропство 1834, робовласницима је плаћено 20 милиона фунти, што је еквивалент 200 милијарди данас.
Подсахарска Африка је имала прву сталну трговачку станицу за робове, саградили су је португалски трговци у Елмини 1492.
До 18. века, Холанђани и Енглези преотимају трговину и испоручују десетине хиљада Африканаца годишње кроз ‘врата без повратка „, бродовима крцатих робовима и чистим ужасом на путу за плантаже у Јужној Америци.
До краја 18. века, активисти су захтевали да трговина буде укинута, али без успеха, јер је то био итекако уносан посао.
Међутим, Британија је била приморана да 25. марта, 1807 забрани робљење Африканаца, захваљујући вишегодишњој кампањи против ропства, активиста као што је био политичар Вилијам Вилберфорс.
Али, империјална Британија није ропство ставила ван закона за наредну генерацију, у 1833, трансатлантска трговина робљем настављена је под страним заставама дуги низ година.
Неке процене кажу да је чак 60 милиона људи испоручено као робље у то време, а CARICOM у својој тужби каже да је „ропство осудило регион на сиромаштво чије се последице још и данас осећају“.
„Ужасно наслеђе ових злочина против човечности треба да се исправи, у корист развоја наших карибских друштава и свих наших народа“, рекао је Ралф Гонзалвес, премијер мале државице Свети Винсент и Гренадини. Он је то описао као „историјску грешку која мора да се исправи“.
Верен Пастир, која руководи захтевом за одштету Јамајке, каже да њихови робовски претци „нису имали ништа“ када су били ослобођени.
„Они су добили слободу и речено им је – иди па се развијај“, рекла је она.
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић – Руска странка
