Pročitaj mi članak

Bezumne zelene elite udaraju na poljoprivredu

0

Ideje zelenih elita dostigle su tačku apsurda: u Irskoj ozbiljno razmišljaju o klanju hiljada krava u potrazi za nultom emisijom ugljenika, piše „Spiked“. Autor članka napominje da je ljudska civilizacija počela upravo zemljoradnjom, a sada nam se usađuje mržnja prema njoj.

Три пута ура за ирске фармере који су одржали побуну против „нулте емисије“!

Зар није време да истребимо све краве? Зачудо, зелене елите озбиљно постављају ово питање. Испоставило се да краве подригују, а њихове подригивања садржи метан, који чини чак 14,5% глобалне емисије гасова стаклене баште. И не само то: кравља балега садржи амонијак, а ово азотно једињење штети природним стаништима. Дакле, без обзира одакле долазите, однапред или одпозади, свуда је једнака штета од крава. Па хајде да их побијемо – до једне. Раније ове године, ирска влада је понудила да закоље 200.000 крава како би помогла у испуњавању климатских циљева. Холандска влада се већ неко време поиграва идејом да смањи број стоке за 30 одсто како би „смањила штетно загађење амонијаком“. „Да ли заиста морамо да уништимо трилионе животиња да бисмо спасили планету?“ питају се бројни листови још у насловима.

Поставља се питање, дакле, шта је заштита животне средине: да ли је то уништавање свих крава ради спаса планете? А ми смо мислили да је то љубав према животињама и другим латицама цвећа. „Тотално уништење крава и свиња ће на крају спасити планету“, написао је један публициста пре неколико година. Наравно, упркос свом лудилу, мало је вероватно да ће наше владе доћи са пиштољем за омамљивање да пошаљу милионе крава на онај свет. Међутим, они и даље намеравају да озбиљно смање свој сточни фонд: обећали су да ће постићи климатске циљеве, иако је то условљено убијањем стоке. Озбиљно су започели лудачки рат са пољопривредом. Никада раније нисам радио на правима животиња, али сада сам чак и радознао да ли је време да покренем покрет „Животи крава су важни“ да се супротставе лудим политичарима који питања животне средине стављају изнад свега – чак и свог свакодневног хлеба.