Pročitaj mi članak
Након што је у последње две године због уличних протеста бугарска влада два пута морала да даје оставку, уочи парламентарних избора, који су се одржали 5. октобра, назире се победа партије десног центра ГЕРБ. Наде да ће у тој балканској земљи доћи до коренитих промена су мале.
Бугарска је тужни ЕУ-шампион у више дисциплина: то је најсиромашнија земља ЕУ, са најнижим бруто домаћим производом, земља са широко распрострањеном корупцијом, и – према резултатима Галуп-истраживања – земља са најнесрећнијим становништвом. За сада нема назнака да ће ситуација ускоро да се побољша, сматра економиста Георги Ангелов. „Политичка криза траје већ скоро две године и још увек није превазиђена. Она се негативно одражава на привреду и инвестиције.“ Руско-украјинска криза, поплаве, растући буџетски дефицит, као и дестабилизација банака, стање чине додатно тешким. „Изазов је веома велик за будућу владу”, каже Ангелов.
Тешка полазна позиција
Бугарска је до 90 одсто зависна од руског гаса. У позадини руско-украјинског сукоба многи Бугари се прибојавају хладне зиме, а можда и нових уличних протеста. Последње анкете показују да 70 процената грађана песимистички гледа на долазак нове владе, као и да више од половине Бугара не очекује да ће бити позитивних промена. Скептичан је и економски стручњак Красен Станчев: „Пре очекујем погоршање економске и фискалне политике, јер у предизборној кампањи могу да се чују многа популистичка обећања.“
Више оптимизма показује политолог Георги Ганев. Према његовом мишљењу термин „промене“ додуше је сувишан, али „уколико после избора добијемо једну стабилну владу са јасно дефинисаним приоритетима, то би могло да води ка смиривању тренутно веома турбулентне пословне климе.“
Популизам у изборном програму
Међутим, каква ће се политика после избора реализовати, слабо је видљиво у изборним страначким програмима. Политолог Даниел Смилов сматра да су странчки програми у Бугарској само изборно оруђе, које ни један политичар не узима озбиљно и које ни један гласач не чита. „Истовремено се пре свега национал-популистички кандидати утркују са својим предлозима пуним фантазије о национализацији енергетике или спровођењу хитних мера за обезбеђивање два милиона радних места“, каже Смилов.
Јефтинија струја, боља пореска политика и повољније цене медицинских услуга – то су омиљене теме популиста. За њих међутим нема много маневарског простора, упозоравају стручњаци. Јер цене електричне енергије су у Бугарској већ сада најниже у ЕУ, а порез на добит од 10 процената тешко да је могуће смањити. Прерасподела пореског оптерећења уништила би привреду. У здравству хара корупција и недостаје новца, због чега маса сиромашних пацијената испашта.
Корупција нагриза друштво
Правни стручњак Тихомир Безлов истиче највећи ниво примања мита од стране државних службеника, од 2000 године. Његов колега Тодор Јаламов сматра да се стопа корупције у јавном сектору од 2009. године удвостручила. Олигархијске структуре које доминирају у земљи, потпуно су уништиле поверење грађана у државне институције“, истиче Јаламов.
Бугарска ограда против избеглица
Бугарска је на граници са Турском подигла ограду, како би спречила долазак илегалних имиграната. У малом пограничном месту, људе збијају шале на рачун владиних мера – али од граничне ограде ипак профитирају.
И професор политичких наука Евгениј Даинов у корупцији види велику опасност за државу: „Једино решење је да се државне институције, које су тренутно налазе у заробљеништву личних интереса, поново изграде. Бугарска мора да одговори на судбоносно питање: да ли остаје на путу олигархијског друштва по руском моделу или ће се европски развијати?“ Али, Даинов је ипак оптимистичан, „јер масовне демонстрације против олигархије већ су имале ефеката у прошлости.“
Притом, проблем није само „ситна корупција“ у јавним службама. О заиста много новца радило се у расподели финансијских средстава које је Бугарска добијала од ЕУ, на конкурсима за велике државне уговоре, као и за два велика пројекта у енергетском сектору, чија је реализација после дуготрајног навлачења заустављена: изградња гасовода Јужни ток, као и изградња нуклеарке на Дунаву. Ту су већ биле откривене афере са корупцијом. Познаваоци прилика кажу да је то само био врх корупционашког леденог брега.
Правни систем и борба против корупције
Још један велики проблем је криминал. Након приступања Бугарске ЕУ 2007. године, стопа криминала је полако почела да се смањује. Тодор Јаламов то објашњава преоријентацијом организованог криминала и многих ситних криминалаца делимично у правцу Запада. Последњих година, због кризе и ефикасније борбе против криминала у земљама ЕУ, бележи се обрнути тренд, објашњва Јаламов. Разлог за то је застој у реформи судства и полиције: „Бугарска је водећа када је реч о броју полицајаца у односу на укупан број становника, међутим полиција једва да може да се види на улици. На тај начин административни апарат је надуван до крајњих граница.“ Дуго времена контролни механизми ЕУ вршили су притиске на бугарску владу, како би предузела барем неке кораке у реформи правосуђа, али они нису дали резултата, каже Јаламов: “После приступања ЕУ значај контролних механизама је опао. Бугарски политичари су наиме увидели да критике из Брисела практично немају ефеката. Ту и тамо се заустави неки новац од ЕУ, али не више од тога.“
Само ЕУ може да помогне
Осећај беспомоћности карактерише изборно расположење у Бугарској. Слаба је нада да би нека нова и стабилна влада могла да реши тако велике задатке. „Многи се надају да ће екононија у ЕУ поново да се покрене и са собом повуче и Бугарску. И ни један политичар се не труди да пронађе нека своја решења“, закључује Георги Ангелов.
Према последњим анкетама сигурну победу на изборима однеће странка десног центра ГЕРБ, бившег премијера Босриса Борисова. За очекивати је и коалициона влада са малим десничарко-либералним Реформским блоком. Бивше владајуће странке Бугарска социјалистичка странка (БСП) и Странка турске мањине (ДПС) вероватно ће се наћи у опозицији.
(Дојче веле)
