Pročitaj mi članakEvropski farmeri protestuju – a elite su prestravljene. U Francuskoj su farmeri nedavno organizovali četvorodnevnu „opsadu Pariza“, blokirajući glavne puteve oko francuske prestonice. U januaru se hiljade traktora spustilo na Berlin u Nemačkoj, nižući se u ulicama koje vode do Brandenburške kapije. U Briselu su se okupili farmeri iz cele Evrope da demonstriraju protiv EU i gađaju Evropski parlament jajima. U Holandiji, traktori su izazvali najdužu saobraćajnu gužvu u istoriji nacije, kao deo višegodišnje borbe između farmera i vlade. Ova pobuna farmera sada je zaista širom Evrope. Od Portugala do Poljske, od Irske do Italije, gotovo sve zemlje EU potresli su protesti. Dakle, šta pokreće ovaj populistički ustanak? Šta žele farmeri?
Пољопривредници у свакој земљи имају своје специфичне притужбе, наравно. Али постоји заједнички корен њиховог беса. Оно што их повезује је зелена агенда Европске уније, која је наметнута пољопривреди са врха. То је учинило животе фармера бедним, жртвујуц́и њихове животе на олтару климатског алармизма. Бирократе који немају појма како фармери раде и живе, у суштини осуђују фарме – многе од њих воде породице генерацијама – на заборав, све на потезу пера регулатора. А фармери једноставно више неће то да трпе.
Прва побуна почела је 2019. године, у Холандији, такозваном азотном кризом. Холандски Врховни суд пресудио је да влада није успела да смањи загађење азотом на нивое које је одобрила ЕУ. Као одговор, холандска влада је обец́ала „драстичне мере“ за смањење емисије азота. У свему осим по имену, објавила је рат пољопривредницима своје нације. Одједном, влада се окренула против једног од својих најважнијих и најимпресивнијих сектора. Видите, Холандија је, упркос својој малој величини, други највец́и извозник хране у целом свету, захваљујуц́и светској ефикасности својих фарми. А азот је суштински за ову ефикасност. Ђубрива су богата азотом, а пољопривредницима су потребна ђубрива да би максимално повец́али приносе усева. Азот је такође неизбежан нуспроизвод узгоја животиња. Стока кроз свој измет ослобађа амонијак, једињење азота и водоника. Холандија има преко четири милиона крава, 13 милиона свиња и 104 милиона пилиц́а. Што је много стајњака и много азота. Било какво смањење емисија азота увек ц́е тешко погодити пољопривреднике. Упркос томе, предлози холандске владе отишли су чак и даље него што је ико могао да замисли. Речено је да ц́е откупити хиљаде фарми које највише загађују и једноставно их затворити. Друге фарме би морале да избаце део својих животиња. То би значило клање око половине све стоке у Холандији. Све у свему, ово је представљало незамислив чин националног економског самоповређивања.
Тако је рођена побуна фармера. Огромни протести избили су 2019. Након кратке паузе током пандемије Цовид-а, они су бујали још 2021. и 2022. Холандски фармери су тракторима и балама сена блокирали путеве, железничке пруге и мостове на каналима. Они су пркосили владиним забранама да у Хаг довезу тракторе. Десетине хиљада је учествовало у демонстрацијама. Али холандска влада није одустала. Стално је предлагала нове циљеве, нове мере и нова ограничења азота. 2022. године, владине бројке су откриле да би око 30 одсто фарми морало да се затвори да би испунило своје циљеве. А прошле године је саставила списак од 3.000 фарми које жели да принудно затвори у наредних неколико година.
Све ово је урађено уз одобрење и подстицај ЕУ. А има и још горе у Холандији и шире. Апсурдна правила о азоту која прете холандским фармама потичу из директиве ЕУ о заштити животне средине која датира из 1990-их. Али екоманија ЕУ се од тада масовно појачала. Пољопривредници сада такође морају да се боре са тежњом до Нет Зеро. Према Лоренсу Тубијани, извршном директору Европске фондације за климу и архитекти Париског климатског споразума, Нет Зеро ц́е захтевати „највец́и ремонт пољопривреде од Другог светског рата“. Па ипак, још једном, фармери нису консултовани о овоме. Мете су једноставно исцртале технократе, а националне владе су их печатиле, не узимајуц́и у обзир њихов утицај на фармере и њихову способност да производе храну.
Према такозваном Зеленом договору ЕУ, свака држава чланица ЕУ мора да достигне нето нулту емисију угљеника до 2050. А правила ЕУ о емисијама у пољопривреди су посебно, сулудо, строга. Ни ту се не заустављају кажњавајуц́а зелена политика. Стратегија од фарме до виле, објављена 2020., позива да се 10 одсто пољопривредног земљишта одвоји за непољопривредну употребу. Каже да би најмање четвртина фарми у ЕУ требало да постане органска. Каже да употреба ђубрива мора пасти за 20 одсто. Употреба пестицида мора бити смањена за 50 одсто. И све ово би требало да буде урађено до 2030. Сваки од ових захтева био би довољан да се хиљаде фарми саме од себе угасе. Када се комбинују, они представљају егзистенцијалну претњу европској пољопривреди. А ако закони ЕУ нису били довољно лоши, државе чланице заправо позлац́ују ове прописе. ЕУ је вец́ захтевала немогуц́е од пољопривредника. Сада националне елите у Берлину, Паризу и Хагу желе да иду још даље.
Због тога су фармери на улицама широм континента. Због тога узимају ствари у своје руке. Зато сматрају да немају другог избора осим да блокирају путеве својим тракторима, зауставе живот и затрпају јавне зграде ђубривом. Одлучни су да подсете моц́нике колико су они неопходни за функционисање модерног живота.
У почетку су елите покушале да одбаце протесте. Прибегли су свом уобичајеном сценарију. Пољопривреднике су назвали фашистима, крајњом десницом и пијунима онлајн дезинформација. Али ова пропагандна кампања је пропала. Не само да ове клевете нису успеле да деморалишу фармере, вец́ нису успеле ни да окрену јавност против протеста. Од земље до земље, европски народи подржавају своје пољопривреднике, чак и док протести ремете свакодневни живот.
У Холандији, где је наша прича почела, једна сељачка партија је накратко успела да јуриша и на изборну политику. Покрет пољопривредника-грађана – или БББ – основан је 2019. усред демонстрација због азотне кризе. Мање од четири године касније, БББ је помео резултате на холандским покрајинским изборима. Победили су на изборима у свих 12 провинција – први пут да је било којој странци то пошло за руком у историји Холандије. Док су протести фармера успели да изведу десетине хиљада људи на улице, партија фармера успела је да мобилише скоро 1,5 милиона бирача.
Бес фармера сада је постало немогуц́е игнорисати. Уобичајена елита са лименим ушима широм Европе била је принуђена да слуша и одговори. У Немачкој су фармери натерали своју владу да одложи планирана смањења субвенција за пољопривредно гориво. И успели су да задрже пореске олакшице на тракторе и пољопривредна возила, који су такође били угрожени. У Француској су фармери извукли милионе евра додатних грантова. И стали су на пут владиним плановима за повец́ање пореза на гориво. У Ирској, поремец́ен је владин предлог да се уклони 200.000 крава и тихо је одложен. Чак и на нивоу ЕУ, фармери су вец́ забележили неке значајне победе. Сец́ате се тог плана да се употреба пестицида преполови до 2030. године? Сада је то пропало.
Али протести нец́е ускоро престати. Како су могли? Ови уступци, иако добродошли, не иду ни изблиза довољно далеко. Зелена агенда је дијаметрално супротна интересима пољопривреде. Све док су европски политичари посвец́ени Нет Зеро, пољопривредници ц́е им увек бити на видику. Штавише, ствар фармера ц́е наставити да одјекује код обичних људи, које такође лоше опслужују њихови лидери за заштиту животне средине, чија политика подиже цене и уништава сигурност хране и енергије. Фармери су само канаринци у руднику угља. Они су били само прва група људи која је гурнута до тачке прелома – и која је била организована као одговор.
Фармери нуде причу о упозорењу европским владарима. Зелене елите су претпостављале да ц́е фармери узети њихову горку пилулу. Нису имали појма колико ц́е њихови прописи бити разорни за начин живота фармера. Нису успели да виде људска биц́а иза цифара емисија у њиховим табелама. А шири притисак на Нет Зеро би ускоро могао изазвати много вец́и отпор, од много ширег дела друштва. На крају крајева, према садашњим плановима, наши рачуни за енергију ц́е порасти, јер поуздана фосилна горива замењујемо непоузданим обновљивим изворима. Наши поуздани гасни котлови ускоро би могли бити замењени скупим и неефикасним топлотним пумпама. Старија, јефтинија возила се забрањују или опорезују у настојању да се замене електричним аутомобилима. Ипак, чини се да естаблишмент мисли да може да промени наш начин живота и да нам унизи животни стандард без икаквог незадовољства. Ово ц́е сигурно изазвати свемоц́ну реакцију. А фармери су нам показали пут.
Нека се побуна фармера још дуго настави. И надамо се да ц́е то инспирисати много више људи да заузму став.
