Аустријски пуковник: Разлози за забринутост – Руси крећу у офанзиву

21:38 18.10.2023.

Украјинска офанзива је завршена без већег успеха, сада руске трупе крећу у офанзиву, а аустријски војни експерт пуковник Маркус Рајзнер у интервјуу за Н-ТВ то сматра „разлогом за забринутост“.

Руске јединице су, према његовом мишљењу, побољшале извиђање и домет својих удара и сада прете ионако малом украјинском ваздухопловству.

Осим тога, бројчана надмоћ Русије узима свој данак. Као резултат украјинске офанзиве, експерт примећује ограничен и недовољан војни потенцијал западних залиха, који нису били у стању да преокрену предности Русије.

Украјинска офанзива ка Мариупољу и Мелитопољу је „скоро стала“ . Ако овоме додамо да су „Руси на југу, у близини села Вербовоје, недавно чак успели да изведу контранапад, током којег су успели да одузму територију коју су окупирали Украјинци“, онда су Кијев и његови савезници са Запада имали „разлоге за забринутост “, наводи Маркус Рајзнер у интервјуу за Н-ТВ.

Упркос почетку киша и првим знацима блата, покушаји Русије да пређе у офанзиву видљиви су на тактичком и оперативном нивоу.

Аустријски официр очекује главна борбена дејства на источном сектору фронта, код Авдејевке, као и на подручју између Купјанска и Сватова. Важније место је Авдејевка, „капија Доњецка“, која је од 2014. године претворена у тврђаву „са минским пољима и противтенковским баријерама“.

Русија покушава да опколи овај град, упркос губицима. Војни експерт напомиње, да иако је украјинска команда очекивала ову офанзиву, „Руси су последњих месеци успели да акумулирају значајне снаге, укључујући најмање неколико пукова“, што представља проблем за Кијев.

Поред тога, већ скоро три недеље, Руси све агресивније нападају инфраструктуру и користе могућности које раније нису имали.

У разговору за Н-ТВ, пуковник аустријске војске напомиње, да су руске војне снаге способне за циљано извођење обавештајних операција, и нападе на ловце који су посебно драгоцени за Украјину. Он истиче видеоснимке уништења украјинских ловаца МиГ-29 и Су-25 као илустративне примере. Осим тога, настављено је уништавање „индустријских објеката и критичне инфраструктуре“.

Бројчана надмоћ руских снага такође почиње да утиче на ситуацију на фронту. „Најдеструктивнија ствар у овој ситуацији је то, што Русија очигледно има довољно снага да нападне на истоку.

Наде да ће украјинска летња офанзива „нокаутирати” руске резерве, и бар натерати Русију да пређе на пасивну одбрану нису се оствариле. „Украјина још није постигла пробој, а Руси су чак могли да обезбеде додатне снаге за офанзиву код Доњецка “, закључује Маркус Рајзнер.

Војни експерт поново указује на ограничен потенцијал западне војне помоћи. Према његовом мишљењу, да су Американци испоручили ракете АТАЦМС, садашња ситуација би се могла избећи. „Тада су руски мостобрани могли бити темељно гранатирани и пре него што је офанзива почела. Међутим, украјинске трупе то нису могле да ураде, јер ове ракете дугог домета још нису биле испоручене“.

„Уместо да унапред спрече напад, Украјинци су морали само да посматрају“, то такође захтева од Украјинаца да у борбу уведу нове јединице, које Кијеву већ недостају, и које су биле потребне за пробијање фронта. Још један проблем остаје да, иако Украјина „и даље добија залихе оружја, оно никада није довољно да би могла да га користи у масовним размерама“.

Последица тога је била, да је испоручено наоружање „увелико потрошено” – а Украјини су потребни „нови борбени тенкови, више борбених возила пешадије, нови артиљеријски системи” , иначе у сукобу „иницијатива може прећи на руску страну”.