Pročitaj mi članakNAVRŠILE su se tačno dve godine otkako je ruski vojni kontigent ušao u Siriju.
У главној улози је била руска војна авијација. Она се показала фантастично убојитом.
Како је то – и захваљујући чему – било достигнуто?
Руски авиони извели су у небу изнад Сирије преко 28.000 борбених летова и за то време нанели око 99.000 удара по бојовницима терористичких групација.
За те протекле три године губици су били: три авиона (Су-24 који је оборила Турска, плус – Су-33 и Миг-29К, које је на себи носила крстарила „Адмирал Кузњецов”, и пет хеликоптера.
Посебно је значајно што су све то тзв. нератни губици. Сиријски терористи су једино успели да оборе неке од поменутих пет хеликоптера.
Поређења ради, америчка коалиција је у Авганистану за девет година ратовања извела нешто мање од милион борбених летова, а за то време је изгубила 207 авиона и 324 хеликоптера.
Ово значи да је америчка коалиција у Авганистану на сваких сто хиљада летова губила 10 авиона и 30 хеликоптера.
Поређења ради: СССР је у првим годинама Другог светског рата око 60 одсто авиона изгубио услед хаварија и катастрофа, а под немачким ударима.
Ваздушно-космичке снаге РФ су у Сирији досад користиле: фронтовске бомбардере Су-24М, вишенаменске ловце-бомбардере Су-34, далеколетне бомбардере Ту-22М3, стратешке бомбардере Ту-95, Ту-160, јуришне Су-25, вишенаменске ловце Су-27СМ, Су-30СМ и Су-35С, ловце-пресретаче МиГ-31, хеликоптере Ми-8, Ми-24, Ми-28Н и Ка-52, летеће радаре А-50, извиђачки авион Ту-214Р и авион за радиоелектронску борбу и извиђање Ил-20М1.
Према подацима руског Генералштаба, број авиона РФ у Сирији никада није био већи од 35, а то је за Русију – један авио-пук.
Сва та летећа ратна техника за две године није имала ни један једини озбиљан квар нити катастофу!
Фронтовска авијација није имала – ако се изузме познати турски удар с леђа – никакве губитке.
Московски војни експерт Виктор Мураховски зато наглашава: „То су, без икаквог претеривања, фантастични резултати. Наши пилоти за две године ратовања у Сирији нису направили ни једну озбиљну грешку”.
Све је ово утолико фантастичније ако се има у виду да је Москва 90-их година расформираладесетине својих чувених авио-пукова и дивизија, запустила многе војне аеродроме и отпустила хиљаде војних пилота. Да је чак и авио-академије затварала, а преостале јединице нсу годинама добијале нове авионе и хеликоптере.
У Сирији Русија користи или нове авионе или летелице које су претходно прошле темељну модернизацију.
Бивши командант руске ратне авијације – Владимир Михајлов- додатно указује:
„Сирија је потврдила да су наши авиони поуздани, а наши пилоти беспрекорно припремљени. Американци су били шокирани када су сазнали колико су наши авиони и пилоти имали у Сирији борбених летова. Они то напросто не могу да схвате”.
Мураховски открива још нешто веома важно:
„У Националном центру за управљање одбраном постоји оперативна група која онлајн комуницира са командом целог војног контигента у Сирији и са командом авио-групе док непосредно руководи ситуацијом на бојном пољу. Та оперативна група са дронова и сателита добија све податке о тренутној ситуацији у Сирији и над Сиријом. То је гигантски систем управљања јединицама апсолутно новог типа какав ни СССР ни Русија никада нису имали”.
Национални центар Русије за управљање одбраном по компјутерској моћи и ресурсима три до четири пута надмашује могућности Пентагона, а по обиму архивираних података и информација чак 19,6 пута – изјавио је раније министар одбране РФ генерал армије Сергеј Шојгу.
Додао је да је брзина обраде информација и података равна „обради 50 целокупних садржаја свега што се налази у Лењиновој библиотеци у секунди”. А Лењинова библиотека је за Русију исто што и Народна библиотека за Србију. Само много већа…
