Прочитај ми чланак

Американци мање електронски шпијунирају Србију него Хрватску, Црну Гору и БиХ

0

285289(Факти)
Моћна америчка шпијунска агенција NSA прати грађане целог света, прислушкује њихове телефонске разговоре и пресреће им електронску пошту, што је за британски Гардијан открио Едвард Сноуден, бивши технички асистент и сарадник NSA.

NSA је само у току марта пресрела близу 97 милијарди дигиталних података о телефонским позивима и електронским порукама из целог света. Увид у те податке стекао је Гардијан, који је и открио да се заправо цела „машинерија“ за прислушкивање и праћење назива „Безгранични доушник“.

Национална безбедносна агенција ове информације доставља и пријатељским обавештајним агенцијама. Материјал који се прослеђује укључује, такође, електронску пошту и садржаје телефонских разговора.

 Програм преко којег се сакупљају подаци назван је PRISM и рад је почео 2007. године.

Подаци који се бележе и којима обавештајне агенције располажу су наши телефонски бројеви, серијски број телефона, локације учесника у разговору, трајање позива, мејлови и свака друга врста електронске комуникације. На овај начин се прате потенцијално опасне особе попут терориста, као и њихова комуникација с другим људима.

Америчка агенција је Босну и Херцеговину, Хрватску и Црну Гору на мапи света, означила зеленом бојом, што значи већи степен шпијунаже од NSA.

Србија је једина на овој мапи означена црном бојом која је резервисана за земље са јако малим степеном пресретаних података.

Косово је издвојено из Србије и обележено наранџастом бојом, што је у рангу са Индијом, Кином и Египтом, из којих је NSA пресрела убедљиво највише података.

Национална агенција за безбедност (NSA) је део војне обавјештајне заједнице САД и представља службу међу безбедносним организацијама у тој земљи о којој се најмање зна. У центар пажње доспела је скандалом кад је откривено да прати податке на интернету.

Али, укључује и комуникацију на друштвеним мрежама, попут Фејсбука и Твитера.

Америчке шпијунске агенције NSA и FBI извлачиле су податке са сервера девет водећих америчких информатичких фирми, међу којима су Facebook, Google, Yahoo, Microsoft, Skype и Apple.