Pročitaj mi članak
У региону западног Пацифика захуктава се трка у наоружању проузрокована сучељавањем међусобно супротстављених стратегија НР Кине и САД. Вашингтон кроз јачање економских веза и војног савеза са кинеским суседима настоји да ограничи раст кинеске војнополитичке моћи у морима на ободу Пацифика и омете излазак кинеске морнарице у тај океан.
Прошле недеље амерички бомбардер Б-52 приближио се на само две наутичке миље атолу из архипелага Спратли у Јужном кинеском мору, које НР Кина сматра својом територијом, изазвавши оштар протест владе у Пекингу, која је упозорила на непотребно подизање тензија у том мору.
Америчке власти су издале саопштење по којем је, са кинеске тачке гледишта провокативан, прелет окарактерисан као грешка проузрокована лошим временом, али упркос томе, у Азији ових дана провејава забринутост да би даљи рад на изградњи вештачких острва који Пекинг спроводи како би остварио контролу на великим пространством Јужног кинеског мора и активности војних снага Сједињених Држава, које не признају кинески суверенитет над тим морем и настављају да у њега шаљу војне авионе и бродове, могли да доведу до оружаног сукоба.
Најмногољуднија држава планете полаже право на највећи део акваторије Јужног кинеског мора кроз које се сваке године транспортује роба вредна око пет билиона (5.000 милијарди) долара и спори се са Тајваном, Вијетнамом, Филипинима, Малезијом и Брунејима око суверенитета над Параселским и Спратли острвима која су раштркана у том мору.
Остварење физичке контроле над морским путевима којима се крећу роба за извоз, затим нафта и гас и други увозни артикли за гиганте светске економије као што су Кина, Јапан, Јужна Кореја и Тајван, омогућило би Пекингу да ојача сопствену безбедност и дало му моћ да, ако то жели, уведе ембарго својим регионалним ривалима.
Кинеској доктрини јачања морнарице и изласка у Тихи океан, којом она покушава да своју економску моћ преточи у политички и војни утицај у западном Пацифику, САД контрирају сопственом стратегијом сузбијања моћи Кине кроз њено опкољавање, што се остварује јачањем економских и војних веза са земљама источне и југоисточне Азије, као што су Јужна Кореја, Јапан, Тајван и Филипини.
У стратешкој операцији окруживања Кине и ограничавања раста њене моћи, САД имају и подршку Аустралије и Индије, која је у септембру објавила куповину америчких војних хеликоптера вредну три милијарде долара и која је у 2014. години међу највећим купцима америчког оружја у свету заузела друго место.
Сједињене Америчке Државе, сопственим снагама и у сарадњи са савезницима, настоје да ширење политичког утицаја и територијалних претензија Кине на мора на ободу Пацифика сузбију утврђивањем своје сфере утицаја дуж тзв. „линије првих острва“, која се протеже од Јапана на северу до Филипина на југу.
Тако Јапан, дугогодишњи амерички савезник, сада ради на јачању одбране својих јужних острва, која се налазе у Источном кинеском мору, близу Тајвана, и око којих је последњих неколико година драстично порасла активност кинеске армије и обалске страже.
Мада јапанско острво Окинава, највеће у ланцу архипелага Рјукју, већ деценијама служи као „копнени носач авиона“ и најснажније америчко упориште у источној Азији, мања острва у саставу те далекоисточне земље расејана по Источном кинеском мору између Окинаве и Тајвана, до сада нису била војно утврђена.
Јапанска влада, међутим, сада преговара са локалним властима Ишигакиђиме и више других мањих острва о условима за стационирање радарских станица, противваздушне одбране и обалске артиљерије. Јапан пребацује људство, војне авионе и противбродске ракете са северног острва Хокаидо, где се у време Хладног рата служили као средство за одвраћање Совјетског Савеза од могуће инвазије, на крајњи југ, где сада функционишу као брана према ономе што се у Токију доживљава као кинески експанзионизам и покушај да се измени ситуација на терену када је у питању малени архипелаг Сенкаку (кинески Дијаоју) око којег се две земље споре.
Јапанске оружане снаге наручиле су осам нових савремених подморница класе „сорју“ од домаћих произвођача „Мицубиши“ и „Кавасаки“, као и америчке борбене авионе Ф-35.
Оне су ове године, као одговор на укључење првог носача авиона у састав кинеске морнарице, у оперативну употребу увеле један и у море поринуле још један носач хеликоптера класе „изумо“, који својим капацитетом могу да одиграју улогу мањег носача авиона.
Јапан у Источном кинеском мору, у дужини од око 1.400 километара, поседује око 200 острва, тако да се налази у позицији да, уз довољно улагања, може да ефикасно надзире кретање кинеских бородова, летелица и подморница које излазе у Тихи океан.
То се уклапа у ширу стратегију САД, које, дуж линије која се протеже од Јапана на северу, преко Тајвана до Филипина на југу, настоје да осујете пројекцију кинеске војне моћи на морска пространства, са крајњим циљем да задрже та три политичка субјекта и друга острва у Тихом океану у својој сфери утицаја.
Последњих петнаест година Кина континуирано повећава потрошњу за војне потребе, развијајући и уводећи нове борбене системе. Кинези јачају своје снаге стелт ловцима, све масовније производе беспилотне летелице, конструишу сопствени носач авиона и уводе у наоружање противбродске ракете великог домета за које се верује да су намењене за неутрализацију предности које Сједињене Државе имају у морнаричким ефективима.
Међутим, ни Тајван не седи скрштених руку, а и сиромашније земље на ободу Јужног кинеског мора, као што су Вијетнам и Филипини, такође почињу модернизацију својих оружаних снага у покушају да се одупру изазову који за њих представља физички уплив кинеских оружаних снага у воде близу њихових обала.
Медији у источној Азији ових дана пишу да су САД и Тајван управо постигли споразум о испоруци америчког оружја и опреме вредних 1,9 милијарди долара. Тај пакет укључује две фрегате и опрему за командне и извиђачке центре.
Кинези последњих година интензивирају изградњу вештачких острва са полетно-слетним стазама, пристаништима и радарским станицама у Јужном кинеском мору, од којих се неке налазе на свега пар стотина километара од обала Филипина, у простору који та земља сматра својом ексклузивном економском зоном (ЕЕЗ).
За обалске земље та кинеска упоришта представљају безбедносни изазов, јер ће се захваљујући њима кинеске морнаричке и ваздухопловне јединице примаћи њиховој територији, али и велику економску бригу, јер ће омогућити Пекингу да од њих преузме експлоатацију великих природних ресурса као што су риба и подводна налазишта нафте и гаса.
У покушају да се одупре кинеској експанзији, Вијетнам, који је током седамдесетих и осамдесетих година имао неколико оружаних сукоба са Кином, недавно је купио шест руских подморница класе „кило“, које поред торпеда носе и крстареће ракете.
Ханој је од Москве у прошлости пазарио и противваздушни систем С-300 и за даље планира куповину руских ловаца-бомбардера, те преговара са више земаља, укључујући ту и САД, о набавци беспилотних летелица и извиђачких авиона.
Вијетнам већ десетак година јача и политичке и економске односе са Сједињеним Државама, а у разговорима две стране једна од тема је и могуће стационирање америчких снага у морнаричкој бази у Данангу у централном Вијетнаму.
Рад на јачању вијетнамске армије и обалске страже убрзао је прошлогодишњи инцидент у којем је, уз подршку кинеских патролних чамаца, у воде које Вијетнам сматра својом ексклузивном економском зоном на три месеца била постављена кинеска нафтна платформа.
Са закашњењем и Филипини су почели релативно скроман процес модернизације своје армије. Једна од најсиромашнијих земаља југоисточне Азије, која углавном живи од новца који шаљу њени гастарбајтери и од туризма, Филипини су прошлог месеца добили прва два од 12 лаких борбених авиона јужнокорејске производње ФА-50, које ће укупно платити 420 милиона долара.
Према писању локалне штампе, филипинско ваздухопловство није купило ниједан борбени авион од 2005, када су из употребе повучени стари амерички апарати Ф-5.
Филипинска обалска стража недавно је купила десет савремених патролних чамаца јапанске производње, који се сада уводе у састав њених снага, чиме је више него удвостручила своје способности с обзиром на то да је, до те куповине, поседовала десет а користила само седам пловила те врсте. Патролни чамци су набављени захваљујући јапанском кредиту од 184 милиона долара, а јапанска влада ће кредитирати и унапређење комуникационе опреме штаба филипинске обалске страже.
Велика америчка база у заливу Субик, 130 километара северозападно од престонице Маниле, која је по завршетку Хладног рата била затворена, сада поново прима америчке бродове, а ускоро ће у њој поново почети трајно стационирање америчких снага.
Манила, која се осећа угроженом због активности кинеске морнарице у близини њене обале, сада планира и набавке борбених хеликоптера, транспортних и извиђачких авиона
У западном Пацифику се тако усложњава геополитички мозаик и интензивира трка у наоружавању проузрокована стратешким гамбитом који играју стара, потврђена глобална сила и нова, глобална сила у настајању.
Војнополитичке поделе налик блоковским, трка у наоружању, надмудривање морнаричких и ваздухопловних снага на терену – све су то елементи који подсећају на Хладни рат, за сада ограничен на Тихи океан, у којем место некадашњег Совјетског Савеза сада заузима Кина.
Остаје нада да ће, захваљујући чињеници да је Кина највећи трговачки партнер готово свих земаља учесница у том пацифичком војнополитичком гамбиту, односно чињеници да све стране могу много да изгубе у случају евентуалног сукоба, све остати на јаким речима и покојем изолованом инциденту.
Већина војнополитичких коментатора у Азији сматра да, у мирнодопским условима, излазак кинеске морнарице, која сада настоји да изгради што више носача авиона, дубље у Тихи океан и пројектовање војне и политичке моћи Кине далеко од њених обала, могу бити само успорене али не и заустављене деловањем САД и њених савезника, те да ће будуће генерације живети у биполарном свету.
Извор:РТС
