Прочитај ми чланак
(Адванце)
У грађанском рату у Сирији је став Руске Федерације од самог почетка непромијењен, а то је значи како се Москва неће изравно уплитати у војне операције с техником и људством, али ће преко својих обавјештајаца на терену (којих има на хиљаде) будно пратити развој ситуације.
У свему томе су Русији од велике помоћи и сателитске снимке, те подаци које добива преко електронског сустава за праћење и надзор, ЕЛИНТ, а који се налази на бродовима у луци Тартус, у Сирији. Ако се све ово узме у обзир, Русија је једина суперсила која за све оно што се догоди било када и у било којем дијелу земље сазна скоро истовремено и слиједом тога зна који су најучинковитији потези које треба вући.
Излазак из пат позиције се догодио онога тренутка када су побуњеници претрпјели пораз и када им је пропао план окружења Дамаска, а могло би се рећи да се то догодило након операције чишћења посљедњих побуњеничких упоришта које су у околици пријестолнице завршиле 5. фебруара 2013. Након успјеха у протуударима у марту ове године услиједиле су офензиве у мају и почетком овог мјесеца у којима је заједно са Сиријском Арапском Војском судјеловао и Хезболлах који је успоставио надзор над границом с Либаноном пресјекавши тако побуњеничке линије опскрбе ратним материјалом и људством из тог правца.
Тихи рат између руске „Медитеранске флоте“ и америчке „6. Флоте“ у источном Средоземљу
Владине снаге одане влади у Дамаску су могле преузети иницијативу и покренути опћи напад (који ових дана кулминира ослобађањем Алеппа) захваљујући и руској флоти која је распоређена у Медитерану, а којој се матична лука налази у сиријском граду Тартусу. Док су на терену сиријске снаге водиле жестоке битке с побуњеницима и фанатицима из разних терористичких постројби блиских Ал-Qаеди, на Медитерану се водио тихи, али много комплекснији рат између руске и америчке флоте с маневрима у стратешком прераспоређивању снага које је с точке гледишта модерне војне доктрине било екстремно ризично, но о којем медији нису написали нити једног ретка.
Улога руске флоте је била да спријечи подморнице и бродове америчке ‘Шесте флоте’ која се налазила у источном Медитерану да крстарећим пројектилима спријечи офензиву владиних снага које већ мјесецима незаустављиво напредују.
Израелци са зрачним нападима против Сирије у свибњу и укидање ембарга на испоруку оружја побуњеницима од стране Еуропске Уније, дали су за право Москви да сиријском предсједнику Ассаду испоручи суставе С-300ПМУ2, а све како би Русија била сигурна да Израел и Еуропа у Сирији неће интервенирати према либијском сценарију, те како би се неутрализирала америчка војна премоћ. Чак и да сустави С-300 и нису у Сирији, Руси их могу допремити у неколико сати, а изјаве ‘како сустави С-300 могу постати оперативни тек за неколико мјесеци’ је пука дипломатска реторика у који могу повјеровати само они неупућени.
Истина је како пројектили сустава С-300 нису аутономни, него су дио комплексног обрамбеног протузрачног сустава којега прати и радарски сустав, те различити елементи електронског ратовања, као и сурадња с протузрачном обраном средњег и кратког домета. На неке од ових елемената је предсједник Ассад мислио када је изјавио ‘да је један дио сустава С-300 већ у Сирији’.
Знамо какав је успјех био ослобађање Ал-Qуссаyра, града који је био побуњенички логистички центар и кроз којег је прошло све наоружање и људство из правца Либанона. Исти случај је био и с Дара’аом, градом који се налази 10 км од јорданске границе на југу земље и 30 км удаљеним од границе с Израелом. У истом је периоду сиријска војска учврстила своје положаје на дијелу границе с Турском и то у дужини 50 км у покрајини Латакиа. И у том су дијелу побуњеници остали одсјечени од логистичких центара у Турској.
У борбама за Qуссаyр и на потезу до Хомса су побуњеничке вође у борбу послали 15 000 бораца, а у провинцији Идлиб се због оваквог развоја ситуације у окружењу нашла цијела једна дивизија од преко 10 000 побуњеника.
Републикански сенатор Јохн МцЦаин 27.свибња у турском граду Газиантепу, у пратњи заповједника ФСА генерала и пребјега из сиријске војске Салима Идриса, посјећује заповједнике исламистичких побуњеничких постројби из Ал-Qуссаyра, Хомса, Хаме, Идлиба, Алеппа, Дара’ае и из провинције Дамаска. МцЦаин је разговарао и с високим државним дужносницима из Анкаре, посјетио је амерички контигент у војној бази Инцирлик у којој је распоређен протузрачни ракетни сустав Патриот.
Посјет америчког сенатора МцЦаина је организиран од стране СЕТФ-а (Сyриан Емергенцy Таск Форце), америчке невладине удруге која подржава сиријску опорбу у егзилу, а недуго потом сиријска војска покреће војну кампању за ослобађање Алеппа, о којој свакодневно извјештавамо.
Отпор сиријској војсци пружа 25 000 побуњеника (углавном страних плаћеника и фанатика), а он ће свакако бити дужи и жешћи од онога у Ал-Qуссаyру, будући да конфигурација терена у околици Алеппа даје малу предност побуњеницима, а у близини је и турска граница која се налази на 20-30 км удаљености.
Међутим, аналитичари тврде како се Јохн МцЦаин с побуњеничким вођама састао с врло јасним циљем. Наиме, након посјете МцЦаина је одлучено да америчка војска одржи здружене војне вјежбе у с јорданском војском у близини сиријске границе, али с којим циљем?
„Еагер Лион“ – Војне вјежбе како би се у погодном тренутку извукле побуњеничке постројбе које се у Сирији налазе у окружењу
Један од темељних принципа војне доктрине говори како се војни маневри у близини границе са земљом у којој је у тијеку грађански рат одржавају само онда када се намјерава помоћи једној од зараћених страна у сукобу. Управо сада када су побуњеници у Сирији пред сломом, америчка војска у Јордану започиње војне вјежбе под називом ‘Еагер Лион’, а које би требале трајати 12 дана.
У здруженим војним маневрима ће судјеловати 8 000 војника из арапских земаља у окружењу, 4 500 припадника специјалних америчких и британских постројби. Постројба ‘Еxпедитионарy Унит 26’ је формирана од војника с америчког ратног брода УСС Кеарсарге, а који је 14. свибња упловио у израелску луку Елиат. Тамо је искрцао 3. Батаљон маринаца који је опремљен оклопним возилима ЛАВ-25 и јуришним амфибијским борбеним возилом ААВП-7А1. У Израелу су се искрцали и припадници Ескадрона подршке 226 који користе вишенамјенски војни зракоплов В-22 Оспреy.
Осим ове двије јединице, америчка војска у војним вјежбама користи и протузрачне ракетне суставе МИМ-104 Патриот, посебне јединице копнене војске, те зракоплове Ф-16 који јој стоје на располагању у регији.
Сјевероисток Јордана, мјесто на којем се одржавају војне вјежбе, под надзором је ‘Источног корпуса јорданске војске’. Саставни дио корпуса је 2. Оклопна механизирана бригада, коју чине два механизирана батаљуна, сваки с 80 пјешадијских борбених возила М113, један оклопни батаљун с 40 тенкова М60А3 Паттон и једна дивизија с 24 борбена возила М109. Свему овоме треба додати и 90. Механизирану бригаду јорданске војске са два механизирана батаљуна.
3. Оклопна дивизија јорданске војске је стратешки најјача постројба и кичма оружаних снага у земљи. Њу чине 40., 60. и 91. бригада, свака с 90 оклопних возила Ал-Хуссеин (британски тенк ФВ4030/4 Цхалленгер 1 модернизиран у јорданском КАДДБ-у). Јорданско зракопловство располаже с 12 зракоплова Ф-16А Блоцк-15 и 34 зракоплова Ф-16АМ Блоцк-40 које су рабљење купили од Низоземске и Белгије, те с 29 хеликоптера АХ-1ФЦобра.
Без обзира на горе наведено, војни аналитичари тврде како јорданска војска под америчким заповједништвом, због технике и морала сиријске војске, те обавјештајне подршке коју јој пружа Русија, у Сирији може водити временски ограничене битке и то искључиво како би отворили коридоре за извлачење побуњеничких исламистичких постројби које се налазе на рубу предаје. Уколико би дошло до уласка јорданске војске на сиријски териториј она би се усредоточила искључиво на извлачење побуњеника из Идлиба и Хаме који се налазе у окружењу и то је могла бити сврха сусрета МцЦаина с побујеничким заповједницима.
Овакав сценариј је могућ јер се сиријска војска већ двије године бори против побуњеничких постројби и здружени америчко-јордански корпус би преко пустиње 300 км могао прећи у року 24 сата и заобилазећи Дамаск доћи до Идлиба, а да практично и не уђе у неки већи сукоб са сиријском војском.
Како ово није пуко наклапање потврђују и руски обавјештајни извори који потврђују да је примјећено распоређивање јорданских и америчких зракоплова у зонама у којима могу интервенирати над Идлибом, како и премјештање 5-6 батерија Двина/С-75М (СА-2) и С-125 Нева/С-125М Пецхора које у близини сиријске границе могу послужити само у ту сврху.
Поставља се питање због чега би Сједињеним Државама било толико важно спашавање бораца глобалног џихада и спречавање да падну у заробљеништво Ассадове војске? Ово је питање на које засада нико нема одговор.
