Прочитај ми чланакПогрешно је било уопште и помислити да ће опасност по народ Сирије проћи након победе над џихадистима. Неће. Наиме, Израел и Сједињене Државе нису одустали од свог ратног циља - уништења државних структура суверене земље Сирије. Сада припремају нови рат, овога пут финансијски, како би спречили реконструкцију земље а сиријски народ осудили да труне у рушевинама.
Представник демократа Елиот Енгл и републикански сенатор Џејмс Риш. Обојица су управо изабрани за председнике Одбора за спољне послове, сваки за свој део парламента, респективно.
У Вашингтону, текућа борба између џексонијанаца (представљена тимом Доналда Трампа) и империјалиста (традиционална политичка класа, другим речима) може да одведе 116.ти конгрес не само у дестабилизацију председника, већ има шансе да добије и много већу улогу на плану спољне политике.
Овај Конгрес је управо изабрао Џејмса Риша (James Risch, Републиканац, Ајдахо) за председника Сенаторског одбора за спољне послове, и Елиота Енгла (Eliot Engel, Демократа, Њујорк) за председника еквивалентног одбора у Представничком дому. Њих двојица нису сагласни ни у чему осим тврдоглаве подршке Пентагону и Израелу и њиховој мржњи према Сирији. Док је Џејмса Риш републиканац старе школе, Елиот Енгл је оно што у Француској (буржоаско-боемски) називамо “бобо[i]“. Положаји које он заузима су неусаглашени, али успевају задовољити све етничке заједнице у својој изборној јединици. Поврх свега, Енгл је 2003. године Конгресу представио акт: “Одговорност Сирије и Закон о рестаурацији суверенитета Либанона“, практично, америчку објаву рата против Сирије.
На самом отварању нове седнице, чак и пре него што су изабрани за председнике Одбора, 3. јануара 2019. године, Риш и Енгл су представили својим домовима [Представнички и Сенат] нацрте закона (S.1 и H.R. 31) који су укључивали готово идентичан пасус, чији је прави циљ спречавање обнове Сирије. Претварајући се да и сами верују како фотографије из извештаја Цезара (Caesar Report) показују тела жртава које је мучио «Башаров режим» (другим речима Сиријска Арапска Република), а не џихадисти (алиас «умерени побуњеници»). Стога се слажу да треба казнити сиријски народ због тога што су подржали оне који су се квалификовали као «мучитељи» против стварних мучитеља [1]
На тај начин, они спроводе стратегију Џефрија Фелтмана када је био амерички амбасадор у Либану. Године 2005. Он је створио «Специјални трибунал» да суди председнику Башар ел-Асаду, који је, према Фелтману и неким лажним сведоцима, крив за атентат на Рафика Харирија[ii]. Јуче је ел-Асад био «убица», а данас је «мучитељ».
Јасно је свима да и поред реторичких изговора ови нацрти, према америчком закону, примењују стратегију коју је дефинисао исти Џефри Фелтман када је руководио политичким одељењем УНО. У тајном писму [2], састављеном у октобру 2017. године, овај бивши помоћник Хилари Клинтон упутио је све агенције УН-а да дођу у помоћ сиријским цивилима само у случајевима крајње нужде, па и то краткорочно. Белешка је бранила сваки вид средњорочне или дугорочне помоћи која би могла омогућити реконструкцију земље. Ова директива је превазишла његова овлашћења, а примењивала се иза леђа држава чланица УН-а и без знања Савета сигурности. Његово постојање открио је десет месеци касније руски министар спољних послова Сергеј Лавров, 20. августа 2018. године [3].
Јасан циљ ове стратегије идентичан је циљу председника Барака Обаме и државног секретара Хилари Клинтон током седам година рата против Сирије. Само, због присутства Русије, у овом случају, не војним већ финансијским средствима. То још увек није питање свргавања председника Башар ел-Асада (ратни циљ само Саудијске Арабије), нити Сиријске Арапске Републике (ратни циљ одређених старих колонијалних сила), већ да би се сиријска држава ослабила у складу са доктрином Рамсфелд-Цебровски.
Оно што сенатор Џејмс Риш и конгресмен Елиот Енгл припремају против Сирије већ је имплементирала Европска унија, што је још један знак да ту политику нису осмислили амерички политичари. Тако је 21. јануара 2019. године Савет министара спољних послова ЕУ санкционисао особе и компаније одговорне за пројекат града Мариота, новог града који ће се градити у предграђу Дамаска [4]. Само је један од тих људи на неки начин уопште учествовао у борбама, али га нема у оптужбама за мучење. Сви ангажовани на главном пројекту реконструкције су цивили.
Пентагон и трезор
Од 2001. године, Трезор Сједињених Држава је политичка снага која ради у тандему са Пентагоном. Ова администрација је искористила запањујућу моћ стварањем судске праксе која јој омогућава да екстра-територијализује (примени у иностранству) америчке законе под изговором да су одређене међународне трансакције направљене у доларима. Иако ово није закон већ тумачење, данас га амерички судови прихватају. Истовремено, Трезор је успоставио финансијске алате који му омогућавају да санкционише особе, компаније и државе са ни приближном озбиљношћу никада до сад. Најстрашнији пример овога је низ прогресивно усвојених санкција против Ирана од 2005. године.
Насупрот ономе што се тврди, када амерички Трезор санкционише неку државу, он не кажњава ни државу нити њене лидере. Он лишава становништво свих економских контаката са Западом. Парадоксално, жртве ових санкција научиле су да их избегавају уз помоћ одређених америчких савезника. Тако су, у примеру Ирана, Уједињени Арапски Емирати, а посебно лука Дубаи, постали посредници у забрањеној трговини. Председник Махмуд Ахмадинеџад је успео да обезбеди хиљаде посредника широм света како би камуфлирао своју националну трговину. Његов наследник Хасан Рохани их је испрва забаталио а затим, у паници након повлачења САД из споразума 5+1 и враћања санкција, поновно успоставио. Ове санкције иначе могу бити крајње окрутне, попут оних које се спроводе против Хута у Јемену, а које се одражавају условима смртоносне, убитачне глади.
Сетимо се и да те политичке санкције често немају никакве везе са онима које спроводи Савет сигурности УН-а, што је у овом случају према међународном праву незаконито. Треба их сматрати актом рата, а могу се упоредити са средњевековним опсадама [5]. Трезор САД у овом тренутку примењује политичке санкције против Белорусије, Бурундија, Северне Кореје, Кубе, Ирана, Либије, Никарагве, Централноафричке Републике, Демократске Републике Конго, Русије, Судана, Сирије, Венецуеле и Зимбабвеа, којима морамо додати и Доњецку Народну Републику (Украјина), Хезболах (Иран), Хути (Јемен) и многе друге.
УПУТНИЦЕ
[1] “Carter-Ruck’s accusations against Syria”, Translation Alizée Ville, Voltaire Network, 24 January 2014. “Washington and Paris reboot the propaganda machine against «the Bachar régime»”, by Thierry Meyssan, Translation Pete Kimberley, Voltaire Network, 11 October 2016.
[2] “Parameters and Principles of UN assistance in Syria”, by Jeffrey D. Feltman, Voltaire Network, 3 September 2018.
[3] “Sergey Lavrov news conference with Gebran Bassil”, by Sergey Lavrov, Voltaire Network, 20 August 2018.
[4] “The European Union decrees sanctions against Syrians that seek the reconstruction of their homeland”, Translation Anoosha Boralessa, Voltaire Network, 23 January 2019.
[5] “When you want to sanction States, you call them « terrorists »”, by Thierry Meyssan, Translation Pete Kimberley, Mint Press News(USA) , Voltaire Network, 27 N
[i] члан друштвене класе добростојећих професионалаца који заступају боемске вредности и живе буржоаским животом
[ii] Rafic Baha El Deen Al Hariri (1. Нов. 1944. – 14. фебруар 2005.) био је либанонски пословни тајкун и премијер Либана од 1992. до 1998. и поново од 2000. до оставке 20. октобра 2004. године. Харири је доминирао послератним политичким и пословним животом у Либану и заслужан је за реконструкцију главног града Бејрута након 15-годишњег грађанског рата. Харири је убијен 14. фебруара 2005. бомбом самоубилачког камиона у Бејруту. Четири члана Хезболаха оптужена су за атентат, а тренутно им се суди у одсуству од стране Специјалног суда за Либан, док су други убиство повезали са сиријском владом. Хариријево убиство било је катализатор драматичних политичких промена у Либану. Масовни протести Кедар револуције [умешани прсти Срђе Поповића и Canvas-а] резултирали су повлачењем сиријских трупа и снага безбедности из Либана и променама у владама.
Извор: VOLTAIRE NETWORK (Thierry Meyssan): The 116th US Congress is preparing a new war against Syria
Са енглеског превео и приредио за Арбин.инфо – Радо Мир
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
