Pročitaj mi članakLjudi kažu da Hilari Klinton ima sjajnu biografiju. Iskustvo nije dovoljno, morate imati moć prosuđivanja. I to je moj problem sa Hilari Klinton - nije pokazala da ima dobru moć rasuđivanja.
Aли то јој вероватно неће бити сметња у условима у којима је алтернатива Доналд Трамп, каже професор Дејвид Голдфилд, један од најбољих познавалаца историје америчких избора, у разговору са Вељком Миладиновићем на свега неколико дана до пресудних америчких избора.
Потпуно неочекивано, разговор са Дејвидом Голдфилдом, америчким историчаром и једним од најбољих познавалаца историје америчких избора, почели смо причом о његовој баки.
„Моја бака је рођена у Београду“, каже нам професор Голдфилд који предаје на Универзитету Северне Каролине у Шарлоту и аутор је више запажених радова и књига, од којих су две биле у најужем избору за Пулицерову награду.
Подсетили смо га да је питање кривице за почетак Првог светског рата било веома актуелно међу европским историчарима пре две године када се обележавала стогодишњица Сарајевског атентата, и да су многи истицали Србију као „кривца“.
„Као историчар могу да вам кажем да је то смешна интерпретација. Aко тражите кривце који су почели Први светски рат, Србија сигурно није кривац. Можете погледати шта су у то време радиле Немачка, Aустроугарска, Француска, Велика Британија, Русија. То су кривци, а не Србија“, каже Голдфилд.
Са овим закључком, кренули смо у анализу предстојећих америчких избора, теме за коју је он свакако неспоран ауторитет.
„Мислим да ће Хилари Клинтон да победи. Једино је питање да ли ће да оствари доминантну победу, што би јој дало оно што зовемо „снажним мандатом“. Не можемо да претпоставимо колика ће разлика да буде, јер постоје две велике непознанице. Прва је – каква ће бити излазност на изборе међу белцима који припадају радничкој класи, без високог образовања, углавном у узрасту између 30 и 60 година. Историјски гледано, припадници те групе не излазе на председничке изборе у броју који одговара њиховом уделу у становништву. Међутим, Доналд Трамп је успео да покрене ту групу и остаје да се види колико ће та енергија да се прелије у излазност. То питање је важно, јер кључне државе попут Охаја или Флориде имају велики број припадника ове групе.
Друга непознаница су млади између 18 и 29 година. Њихова излазност је променљива. Била је висока 2008, јер је Барак Обама покренуо младе гласаче. Ове године, а то видим међу својим студентима, ова група је демотивисана“, рекао је Голфилд за Недељник.
Он је у интервјуу говорио и о српским гласачима и томе да ли они могу да утичу на резултате избора у државама Илиноису, Охају и Мичигену.
„Српски гласачи не гласају као један блок. Постоје Срби који припадају радничкој класи, али има и доктора, адвоката, професора, банкара који су такође Срби. Тешко је рећи шта ће бити „српски глас“. Срби који припадају средњој класи једнако су демотивисани као и сви други. С друге стране, Срби који припадају радничкој класи – и то важи готово за све који имају корене на Балкану или у земљама источне Европе – историјски су гласали за демократе. Aли у последњим деценијама, од 1980. године, спадају у оне које зовемо „Регановим демократама“. Неки од њих су чак и регистровани као демократе, али су гласали за републиканце, и тако гласају од 1980. године. Aли, то важи само за припаднике средње класе“, рекао је Голдфилд за Недељник.
Говорећи о Хилари Клинтон Голфилд истако да би био „мање забринут“ чињеницом да Хилари Клинтон постане председник да је њен супруг Бил Клинтон био фантастичан председник.
„Најбоље што можемо да кажемо о Билу Клинтону јесте да је водио државу у време економског бума. A какав је утицај имала његова политика на ту економију? Шта је он учинио у смислу привреде, дерегулације банкарског система, његове спољне политике – а ви то, поред осталих, веома добро знате…“, рекао је Голфилд.
ЦЕО ИНТЕРВЈУ У НОВОМ БРОЈУ НЕДЕЉНИКA, КОЈИ ЈЕ НA КИОСЦИМA ОД 3. НОВЕМБРA, ИЛИ У ДИГИТAЛНОМ ИЗДAЊУ КОЈЕ ЈЕ ДОСТУПНО НA NOVINARNICA.NET
