Pročitaj mi članak
(Политика)
Вашингтон – Новим открићима о мамутској машинерији америчких тајних служби које прислушкују цео свет, укључујући и сопствене грађане, никад краја, мада је све мање изненађења. Јер већ прва документа из путне торбе бившег упосленика Националне безбедносне агенције (НСА) недвосмислено су потврдила да се шпијунира без икаквих обзира.
Најновије тајне НСА публиковала су три медијска партнера: „Њујорк тајмс”, британски „Гардијан” и „Пропублика”, непрофитни веб-сајт који се бави истраживачким новинарством. Из њих произлази да су америчкој влади и њеним партнерима, а пре свега Британцима, доступне и све приватне, службене и комерцијалне комуникације за које њихови актери верују да су их шифрирањем заштитили.
НСА и сестринска британска служба GCQ (The Government Communications Headquarters) користе моћне суперкомпјутере и партнерство са (неименованим) технолошким компанијама да би у системе заштите уградили „споредна врата” која им омогућавају да провале шифре и врше присмотру. Такође, годинама већ, захваљујући својим великим буџетима, али и државној принуди, смишљено слабе међународне стандарде за енкрипцију.
То се с једне стране може да оправдати неопходношћу да се прате комуникације терориста и других противника, али у овом случају реч је о присмотри без граница и надзору над целокупним интернет саобраћајем, чија су чворишта баш у САД, док су америчке компаније интернет сервиси који опслужују цео свет.
То се види и по цитату из једног документа – буџетском захтеву за 2013, где се каже како ће 250 милиона долара бити утрошено да се „утиче на политике, стандарде и спецификације за комерцијалне технологије јавних кључева” – другим речима, да стандарди буду прилагођени потребама тајних служби.
НСА је средином деведесетих изгубила битку да у све системе за заштиту угради свој чип „клипер” који би јој отворио врата за шпијунирање, али је далеко од очију јавности наставила да развија начине за постизање истог циља, констатује заједнички текст три медијске куће.
Пуни капацитет НСА да прати и заштићени интернет саобраћај према овом тексту познат је само ограниченој групи поверљивих кадрова и аналитичара, међу којима су и они из партнерских земаља: Велике Британије, Канаде, Аустралије и Новог Зеланда. Главни програм за ову сврху носи име „Булран”, по великој бици из америчког грађанског рата.
Ово практично значи да за НСА нису препрека ни сви стандардни протоколи заштите интернет саобраћаја у које су уздају банке, авио-компаније – практично целокупна комерцијална инфраструктура интернета. О дипломатским, војним и другим шифарским системима да се и не говори.
У саопштењу „Њујорк тајмса”, „Гардијана” и „Пропублике” каже се да су неки делови текста, у које су власти имале увид пре објављивања, изостављени у интересу националне безбедности. У образложењу тога зашто објављује садржај нових докумената који су врхунске америчке тајне, уредништво „Пропублике” истиче да је то у јавном интересу.
„Ова прича је, по нашем уверењу, веома важна, јер показује да су очекивања милиона корисника интернета кад је реч о приватности њихових комуникација неоснована. Тим очекивањима се руководе појединци и компаније, највећи број њих поступајући сасвим законито. Потенцијал за злоупотребу ових изузетно великих могућности за надзор, укључујући и онај за политичке сврхе, значајан је”, наводи „Пропублика”. „Влада тврди да постоји систем контроле злоупотребе ове технологије, али питање да ли је он делотворан далеко је од тога да буде решено. Ово је проблем о коме дебата може да се поведе само између народа и његових изабраних представника, под условом да се изнесу основне чињенице.”
