Pročitaj mi članakNakon što je Rusija otkazala logističke usluge NATO paktu i te prestaje iznajmljivati u vojne svrhe svoje teretne avione zapadnim zemaljam , američka vojska i saveznici su se našli u problemima, prije svega zbog slanja vojne opreme i ljudstva u Avganistan.
Вашингтон се с молбом за помоћ обратио Казахстану, који је ратифицирао споразум с америчком страном о кориштењу казахстанских лука и аеродрома с којима би се служила америчка војска за пријевоз терета у Авганистан. Ова је вијест изазвала забринутост код неких руских стручњака и медија. Неки су отишли толико далеко да су почели говорити о изградњи правих америчких војних база у Каспијском мору. Но, чини се да је ова узбуна ипак неутемељена.
Прошле недеље је неколико руских медија објавило чланке и колумне у којима предвиђају изградњу америчких војних база у Каспијском мору. Но, за сада постоји само одлука казахстанског парламента да одобри споразум о кориштењу казахстанских лука Актау и Курyк за транзит специјалних терета у Авганистан, након чега су ове луке одмах претворене у “власништво Пентагона”.
Дакле, неки “стручњаци” вјерују да ће након потписивања докумената, које ратифицирао казахстански парламент, предсједник Нурсултан Назарбајев своје луке аутоматски поклонити Пентагону и постаће америчка и база НАТО савезника. Ова је теза изнијета без обзира на то што пише како ће луке бити “транзитно чвориште” и ништа више.
Део руских аналитичара истиче како тренутно окретање Казахстана Сједињеним Државама има антируски карактер, јер је сваки брод америчке војске, чак и оних с цивилним теретом, изузетно непожељан у Каспијском мору.
Осим тога, пут од црноморских лука Грузије до Азербајџана и Каспијског мора је у логистичком смислу апсолутно нелогичан, што је главни аргумент да се Нурсултан Назарбајев одлучио “служити политичким и војним интересима Америке”.
Стручњаци вјерују “како би употреба лука Актау и Курyк за амерички војни транзит могла уништити крхку архитектуру каспијске сигурности”.
“Америчка присутност у Каспијском мору биће врло иритантна и за Москву и Техеран. Осим тога, наставак такозване дистрибуцијске трасе преко Каспијског мора може бити и препрека у рјешавању питања правног статуса мора”, тврде аналитичари, што је већим дијелом истина.
Подсјетимо, 19. априла (травња) је Сенат Казахстана ратифицирао Протокол о измјенама и допунама међувладиног споразума са Сједињеним Државама о осигуравању комерцијалног жељезничког транзита специјалних терета преко територија Казахстана, због судјеловања америчких трупа у стабилизацији и обнови Авганистана.
Транзитни правац посебног терета у Авганистан ће, према америчком приједлогу, сада ићи од Грузије и Азербајџана преко Каспијског мора у Казахстан и даље жељезницом кроз Узбекистан, све до Авганистана, рекао је министар спољних послова Казахстана Каират Абдрахманов.
“Луке Актау и Курyк су додане на попис транзитних точака. То је учињено у цијелости у интересу Казахстана као стратешког партнера Сједињених Држава, које настоји одржати мир и стабилност у сусједном Авганистану”, казао је министар.
По први пут се за преговоре између САД-а и Казахстана, о могућности кориштења каспијске луке Актау, као транзитне тачке, сазнао након објаве Викиликса 2013. Након тога је чињеницу да се воде преговори признао и Нурсултан Назарбаyев.
Замјеник предсједника Одбора за послове Заједнице независних држава руске Државне Думе, Константин Затулин, слаже се са забринутостима дијела стручњака и медија.
“Казахстан активно користи ријечи “стратешко партнерство” када говори о односима са Сједињеним Државама, док у питањима која су врло важна за Москву Астана покушава на све могуће начине очувати неутралну позицију”, рекао је Затулин.
Руски званичник је истакнуо како није познато је ли Казахстан расправљао о појединостима овог споразума с Русијом.
“Ми имамо договор о заједничком пословању у Каспијском мору. Присутност оружаних снага некаспијских држава представља кршење самог духа овог споразума. Каспијско море је море на којег избијају не само Русија и Казахстан, него и Иран, с којим Сједињене Државе погоршавају односе. Како ће Иран третирати ову одлуку и колико ће бити задовољан?”, упитао је Затулин.
“Америчка морнарица се вјероватно неће ограничити само на транзит и могла би створити оперативну базу у Казахстану”, вјерује Затулин.
“Сва ова питања траже врло озбиљну расправу међу савезницима. Надам се да ће се ова расправа провести, јер не могу замислити да је таква одлука донесена без расправе с Руском Федерацијом, која има своју идеју о Каспијском мору”, додао је руски званичник.
Међутим, начелник аналитичке службе “Реал Политик” из Казахстана Талгат Мамирајимов је увјерен да је Астана одржала прелиминарне конзултације с Кремљом.
“Вјероватно се о том питању расправљало прије него је Назарбајев посјетио Вашингтон, јер је управо на том путовању Назарбајев истакнуо важност присутности америчких снага у Авганистану. Мало је вјероватно да је о томе могао расправљати без јасног консензуса с Кремљом. Највероватније је одржао разговор с Путином и договорили су се које се луке могу користити за транзит”, рекао је Талгат Мамирајимов, додајући да је за стабилан Авганистан заинтересирана и Русија.
“Истина је да Астана користи авганистански проблем у споњополитичким интересима, првенствено за развијање дубљих односа са Западом, посебице са Сједињеним Државама. Астана разумије да је Вашингтон заинтересиран за стабилан транзит војне опреме за своје јединице у Авганистану”, сматра стручњак.
“У позадини сукоба између Русије и Сједињених Држава Астана страхује да би се то на неки начин могло одразити на интересе Казахстана, јер је земља, директно или индиректно, такође под санкцијама. Овом одлуком покушава некако смирити САД, пружајући Пентагону право на транзит”, рекао је Мамирајимов.
Истовремено је сигуран да ће се споразум односити искључиво на превоз и мало је вероватно да ће Астана пристати на распоређивање америчких војних база на својој територији.
“Астани не треба сукоб с Москвом и Техераном због распоређивања америчких војних база”, вјерује Талгат Мамирајимов.
"ИЗРАЕЛ СЕ СПРЕМА ЗА РАТ СА ИРАНОМ" – "Одговорићемо…" https://t.co/ykITg9Agdo
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 3, 2018
Замјеник управника руског Института за политичке и војне анализе Александар Храмчихин такођер озбиљно сумња у могућност појаве америчких војних база на обалама Каспијског мора.
Стручњак је подсјетио да је Каспијско море у географском смислу заправо језеро у којег се може ући само преко Волге, а та се ријека цијелости налази на територији Русије. Друга опција је систем Волга-Дон, али је и он у Русији.
“Русија не би требала ни реагирати на овај уговор, јер то може бити само транспортни систем. Осим тога, руски Уљановск је све до недавно био његов деио. Уопштено, проблем појављивања америчких база не постоји ни теоретски”, рекао је Александар Храмчихин.
Подсјетимо да је до недавно транзит НАТО терета који се превозио преко територија Русије укључивао и кориштење луке у Уљановску. И тада су се почеле водити расправе о америчким војним базама у срцу Русије, што није имало везе са стварношћу.
Ипак, остаје чињеница да је Москва одлучила прилично загорчати живот НАТО трупама у Авганистану, након одлуке да обустави пружати логистичке услуге за пријевоз великих терета авионима АН-124 “Руслан”.
