Прочитај ми чланак
Азијско-Тихоокеански регион представља део планете који се најдинамичније развија, а Форум Азијско-Тихоокеанске сарадње (АТЕС) представља најкрупнији међународни трговинско-економски форум, који броји више од двадесет држава. Пошто нема велики бирократски апарат и чврсту структуру, АТЕС функционише као слободно и престижно консултативно удружење земаља-учесница. У земљама-чланицама АТЕС живи преко 2,5 милијарде људи (око 40% од укупног броја становника на свету), на њих долази преко 53% (реда величине 19 билиона долара) светског БДП-а и око 44% светске трговине.
Руска Федерација је врло заинтересована за пројекте, какав је АТЕС. Осим геополитике и општих проблема у вези са безбедношћу, битну улогу у томе имају задаци социјално-привредног развоја оног дела Русије који се налази са азијске стране Урала. Почетком септембра ће традиционални сусрети руководилаца држава-учесница АТЕС-а први пут бити одржани на територији Русије – у граду Владивостоку и на острву Рускиј (у Јапанском мору, на неколико километара од Владивостока).
Далеки исток – то није само преко 6,2 милиона квадратних километара, који представљају више од једне трећине Руске Федерације, већ и земља са колосалним неискориштеним инвестиционим потенцијалом. И природним, и енергетским, и транспортно-комуникационим, и производним. То је право складиште минералних сировина и биолошких богатстава, који су врло мало коришћени.
Перспективе тог дела Руске државе у многом зависе од променљивог баланса центара светске економије. Већ сада у улози локомотиве светског развоја економије иступају такви азијски гиганти, какви су Кина и Индија. Обезбеђење максимално корисне сарадње Русије са обе стране Урала са државама Азијско-Тихоокеанског региона, продор на финансијско-инвестициона, робна, технолошка и остала тржишта – то је један од најважнијих задатака руске спољно-економске политике из источног правца.
У време Јељцина државно виђење потребе за инкорпорацијом огромних најбогатијих територија као јединственог социјално-економског организма или, једноставније речено, виђење целовитости земље као јединственог привредног комплекса, једноставно није постојало. Није се ништа улагало у развој региона, и територије које су по резервама природних богатстава биле најјаче су потпуно запуштене.
Почетком 21. века, после безнађа ’90-их година 20.века Русија је најзад почела да уобличује политику према свом источном делу, и она је предвиђала формирање савремене инжењерске, транспортне и социјалне инфраструктуре и њихово повезивање са већ постојећим насељима, као и онима која тек настају. Конкретне мере које су предузимане у том правцу дају наду да ће се Русија са оне стране Урала претворити у огромну зону економског снажења. Међу тим мерама су и следеће:
· Припрема Владивостока за самит АТЕС, сада то представља један од најургентнијих националних мега-пројеката,
· Стварање око Владивостока инфраструктуре која ће повећати могућности тог града-луке на Тихом океану да постане центар међународне сарадње са лидерима светског економског раста Азијско-Тихоокеанског региона,
· Грађевинарство великих сразмера, које ће финансирати држава и које ће омогућити јачање бизниса,
· Инвестициони пројекти из те регије, које ће штитити федерални буџет,
· Формирање хаба (тј. транспортно-логистичког чворишта) на простору аеродрома Владивосток, што би омогућило да се као „врата Русије ка Азији“ Владивосток интегрише у макрорегионални систем превоза,
· Изградња објеката и мостова – као мера подршке унутрашњој потражњи и једно од средстава да се реше најбитнији проблеми учвршћења „источних врата“ Русије.
Недавно су кинеске новине „Женмин жибао“ међу пет најважнијих задатака новог председничког мандата В.Путина убројале и „потребу да се убрза развој Сибира и Далеког Истока и помогне њихов економски раст“ , јер су то „регије које су далеко од тога да су сасвим освојене, и иако су богате природним ресурсима, ипак имају заосталу инфраструктуру“. Сам В.Путин је, када је говорио у Државној думи, изградњу територије Русије и развој Сибира и Далеког Истока, уз решавање демографског проблема, истакао за главни правац свог рада.
Русија поседује све за успешно обављање тог посла… Пре двега – потенцијал који је јединствен према мерилима светске економије – и за транзит, и у енергетском смислу. Русија је спремна да игра једну од најбитнијих улога у формирању нове транспортно-енергетске архитектуре у Азијско-Тихоокеанском региону, заједно са партнерима из АТЕС и уз ослањање и на њихове могућности.
Одлично се зна, на пример, да је превоз роба преко руске територије много јефтинији од многих трговинских путева којима тече роба између Европе и Азије. Реализација могућности које су овде поменуте, о чему је више пута до сада говорио руски председник, захтева међународну сарадњу у оквиру огромне регије. АТЕС и јесте механизам за такву сарадњу.
Енергетски сегмент рада АТЕС-а није ништа мање користан. Он би Русији дозволио не само да у географском смислу прошири испоруке гаса и осталих енергетских сировина, већ и да у потпуности њима обезбеди своје далеке територије (на пример – гасификација Источног Сибира).
У оквиру АТЕС-а већ се зародила и кристалише идеја о оснивању велике Тихоокеанске зоне слободне трговине, која би се простирала од Канаде и Чилеа до Кине и Далеког Истока. Захваљујући удруживању те врсте „светска радионица“ би, на пример, била у могућности да учесницима у пројекту понуди решења која ће за њих бити исплатива, и које неће моћи да блокира чак ни „златна већина“, оријентисана према САД, а која своје потребе задовољава преко Светске трговинске организације. Овде треба да констатујемо да су државе које су се ујединиле у Царински савез Русије, Белорусије и Казахстана пре више од годину дана почеле преговоре о формирању зоне слободне трговине са Европском асоцијацијом за слободну трговину, тако да сада Русија намерава да заједничку позицију свих учесника Евроазијског економског простора озваничи на форуму АТЕС-а, у чијем дневном реду важно место заузимају питања либерализације трговине и уклањања баријера које сада представљају препреку за економски развој.
Економски, транспортни и енергетски пројекти који су усмерени ка социјално-економском развоју руских региона са друге стране Урала најнепосредније утичу на перспективе Русије у оквиру Шангајске организације за сарадњу (ШОС), и на Арктик, ако се посматра та пажња коју Москва сада поклања Северу, конкретно раду у Арктичком савету.
Велике могућности за успешан излазак на тржишта Источне Азије има и пољопривредна производња Сибира. А ми и не помињемо колосалне резервенафте, природног гаса, драгоценог камења, злата, сребра, бакра и других корисних руда, које су сконцентрисане у Сибиру, на Крајњем Северу и Далеком Истоку. Али – освајање свих тих богатстава захтева свестрано јачање суверенитета Русије према просторима са оне стране Урала тако што ће се форсирано ликвидирати њихова инфраструктурна неразвијеност. Ту је потребно јако много: и стимулисање да постоји заједнички интерес домаћег приватног капитала за инвестирање у руске регије са друге стране Урала, и увлачење малог предузетништва у сферу обезбеђења становништва северних регија прехрамбеном робом, и повећање производно-технолошког нивоа за коришћење природних ресурса, укључујући и ресурсе Тихог океана, и реконструкције железничких пруга, и формирање модернизованог система поморских лука и пристаништа и стабилне, узајамно корисне везе са земљама АТЕС, и још много чега другог.
А оно што је најважније – то је стварање услова за живот достојан човека, и то слањем квалификованих стручњака из европског дела Русије и Заједнице Независних Држава. Данас на Далеком Истоку, који заузима трећину територије Руске Федерације, живи око 5% становника Русије, и број становника у том делу земље се сваке године смањује. Неопходно је да Руси сами одлазе да живе тамо, а не да се одатле исељавају. И не само да одлазе, већ и да остају, раде, „пуштају корен“, рађају децу. Управо је такав циљ, освајајући огромне пусте просторе, пре сто педесет година пред себе поставио први генерал-губернатор Источног Сибира, гроф Николај Николајевич Муравјов-Амурскиј , који је одлично схватио да залог за успех представља формула „држава за људе, а не људи за државу“. Данас је то формула за обнову државе како би она постала још јача и просперитетнија – „од тајге, па до самих граница“. Приоритет државе над свим њеним приоритетима!
( фондск.ру )
