Pročitaj mi članak
Резиденција у околини Петербурга која је добила назив Царско Село била је поклон цара Петра Првог својој супрузи у част рођења ћерке, будуће царице Јелизавете Петровне.
Тако да су Царско Село и царица вршњаци.
Пре 300 година овде се налазила само мала ловачка кућа Сарска миза. У раскошну царску резиденцију све то се претворило када је Јелизавета Петровна села на трон и поверила изградњу чувеном италијанском архитекти Растрелију.
Ко је једном посетио Царско Село заувек је запамтио раскошне сале Јекатерининског дворца, величанствени парк са чудесном статуом Девојка са разбијеним крчагом. Јелизавета је веома волела ово место, везано за њено детињство, зато се увек поново овамо враћала, организовала велике балове. Касније је још једна царица, Јекатерина Друга, направила у Царском Селу чувени енглески парк, подигла на његовој територии много споменика победама руског оружја, а за свој унука Александра Првог је наредила да се изгради Александровски дворац. Тако је посетепено Царско Село постало царска резиденција, у суштини летња престоница Русије. На пријем припадницима царске породице овамо су долазили амбасадори, дипломате, била су потписивана важна документа за Русију.
Али Царско Село није само чудило својим архитектонским и природним лепотама, приметила је у разговору са дописником Гласа Русије директор музеја забрана Олга Таратинова. Управо зато што су се овде стално налазили руски цареви, многе техничке новине биле су опробане у Царском Селу.
Опште је позната чињеница, каже Олга Таратинова, да је 1837. године била постављена прва железничка пруга у Русији из Петербурга у Царско Село. Први телефон је постављен у кабинету Николаја Другог, како би он разговарао са Генералштабом у Санкт-Петербургу. Први лифт постављен је у Александровском дворцу, како би се Александра Фјодоровна, жена Николаја Другог, подизала из приземља, где је живела она на први спрат, где су живела њена деца. Прво улично осветљење спроведено је на улицама Царског села. Тако да се према Царском Селу може још и проучатави развој научно-техничког прогреса у Русији.
И какво варварство су у 20. веку дворци и паркови Царског Села морали да осете! За време Другог светског рата Хитлерове трупе су окупирале ову теротирију, рушиле, палиле све што није могло да се однесе. А што је могло да се отме од невероватних дворских интеријера, све је послато у Немачку. Управо тако се изгубљена чувена Ћилибарска соба из Јекатерининског дворца, чији трагови нису пронађени до данас.
Али Царско Село је ушло у историју као симбол препорода Русије, њене културе. Обнова двораца из Царског Села средином 20. века може се чак назвати политичким чином, који је требало да покаже народу, измученом ратом и фашизмом, као и читавом свету, да култура није погинула, да непријатељ не може да покори Русију. Много година после Другог светског рата напорима рестауратора била је обновљена чак и Ћилибарска соба, и сада хиљаде туриста иде у Царско Село да види ово осмо чудо света.
Павиљон Ермитаж, говори директор музеја, био је изграђен како би Јелизавета Петровна имала могућност да проводи време са својим пријатељима насамо. За њега су били смишљени специјални столови који су се подизали. На пример, гости су се налазили на првом спрату. Једним покретом марамице Јелизавета је давала знак и под се расклапао, из отвора се дизало пет столова и гости су седали за трпезу.
Павиљон Доње купатило се користио за купање дворјана. У његовим интеријерима су камини, пећи украшене разнобојним плочицама, неке сале биле су осликане. У центру се налазио велики базен за пливање у прохладној води. Осим тога, додаје Олга Таратинова, желимо да отворимо још један павиљон – Концерту салу, коју је изградила Јекатерина Друга. Главна њена вредност је римски мозаик из другог века наше ере, који су специјално довезли за царицу, а она је замолила да се њиме украси под павиљона.
У будуће, каже Олга Таратинова, главне снаге рестауратора ће бити усмерене на обнову Александровског парка и Александровског дворца. А у јубиларној години у Царском Селу ће протећи низ изложби: на пример Портрет ципеле, посвећен историји производње обуће, изложба која приказује руски и немачки Мајсенски порцелан. Припрема се заједнички пројекат Царског Села са Историјским музејом – Живот у руском стилу, који говори о таквој појави као што је славенофилство.
(Глас Русије)
