Прочитај ми чланак
Сукоб у Украјини полако али сигурно силази са насловних страна. Прошло је чак 18 месеци од када је Русија припојила Крим, а регион Донбас на истоку Украјине je под контролом Новорусије. Запад је напао Путина свим могућим санкцијама, а односи Русије и САД вратили су се у доба Хладног рата. Ипак, како време пролази, о Украјини се прича све мање.
Један од разлога је свакако прилив вести са других жаришта у свету, пре свега оних у Сирији и Ираку, као и огромног броја миграната на капијама Европе. Чак ни преденденти на место будућег председника САД у својој кампањи Украјини посвећују веома мало места.
Хтео свет то да призна или не, Владимир Путин је победио у Украјини, и показао Западу да може против санкција.
Путин је пре годину дана повукао кључни потез и пред читавим светом рекао да не жели оружани сукоб са „украјинском браћом“, већ искључиво мировно решење конфликта. На тај начи је „везао руке“ Сједињеним Државама и ЕУ, које су, можда, очекивале оштрију реакцију руског председника на коју би могли да одговоре.
Ипак, иако руска војска званично није ушла на исток Украјине Вашингтон пост тврди да је „јавна тајна да Кремљ помаже проруске побуњенике“.
Амерички лист наводи да је на тај начин „Путин показао Порошенку и његовим западним савезницима да, уколико до сукоба дође, Русија сигурно побеђује јер проруски побуњеници без проблема владају истоком Украјине“.
Чак су и Ангела Меркел и Барак Обама посредно ставили Порошенку до знања да је мир могућ само уколико дозволи децентрализацију истоку земље, и практично преда власт на тој територији у руке војсци ДНР-а.
То је била горка пилула коју је украјински председник морао да прогута, а која му се умало обила о главу, јер је одлука о децентрализацији изазвала жестоке протесте десничарских и ултра-националистичких партија.
Оно што је Порошенко касно схватио је да ни Немачка, ни Сједињене Америчке Државе неће ратовати због Украјине.
Владимир Путин је, да се изразимо спортским речником, „потпуно умртвио игру“ на украјинском фронту, и једноставно, попут тренера чија је екипа у вођству, једноставно чека да се утакмица заврши.
Слично је поступио 2008. године када је Русија стала на страну Абхазије и Јужне Осетије током сукоба у Грузији. Тадашњи председник Грузије, а сада гувернер Одесе Михаил Сакашвили био је у истој заблуди као и Порошенко – да ће Запад ући у конфликт са Путином. Баш попут Порошенка, и он се грдно преварио, а Јужна Осетија и Абхазија су сада самопрокламоване републике верне Русији и њеном председнику.
Далеко од тога да је Русија у овом сукобу прошла без последица. Њена економија претрпела је страховите губитке, али је ипак избегла нокаут, који је у једном моменту деловао веома извесно.
Владимир Путин се коцкао и по свему судећи победио. У међувремену се наметнуо као миротворац и посредник у преговорима битним за светску безбедност, попут нуклеарног споразума са Ираном. За свој допринос у преговорима добио је похвалу чак и од Барака Обаме, коме сигурно није било лако да то изговори, имајући у виду затегнуте односе Русије и САД.
Данас се Русија активно укључује у борбу против Исламске државе, а Украјина, распарчана и на стакленим ногама, пада у неки други, мање важан план.
Извор: Блиц
