Прочитај ми чланак
Правило је, неприкосновено и потврђивано, да се амерички председнички избори добијају на домаћем економском терену.
Односно, да понекад могу да се изгубе у случају неких изузетних међународних околности – ратних криза и томе слично – али и то једино у случајевима (ретким) кад се то крајње неповољно и дугорочно одразило на поменуту економску ситуацију код куће.
Што се тога тиче, прошлонедељна републиканска конвенција у Тампи (Флорида) потврдила је претпоставке да ће та домаћа платформа Мита Ромнија, председниковог изазивача на предстојећим изборима, 6. новембра, бити прављена по калупу већ виђеног и примењиваног уназад осам година. Како у оном изборном програму којим је Џорџ Буш јуниор елиминисао 2004. Ала Гора, тако и оном четири године касније – без обзира што то више није било прихватљиво за већину америчких бирача, кад је њихов Џон Мекејн поражен у дуелу против (у то време) демократског полуанонимуса Барака Обаме.
Поменути, тродневни партијски конгрес републиканаца (последњи пред њихов „поправни“ са Обамом) превасходно се, иначе, бавио контроверзним селективним правом на абортус. Више него свим осталим кључним темама Америке времена садашњег и будућег. Ромни се провукао на том клизавом терену и изборио на крају за потребну већину својом умереном позицијом у односу на већинско расположење републиканаца по коме је прекид трудноће прихватљив само у случају кад је директно угрожено здравље мајке или кад су у питању жртве инцеста или силовања.
Тим опредељењем одржала се традиција из периода Бушовог председниковања, што је, поред осталог, учинило да завршни документ конвенције из Тампе медији прогласе „максимално десничарским, на нивоу платформе из 2004“. Текст та два документа, наиме, скоро да је идентичан, а нарочито кад је реч о кључном питању третмана и, уопште, статуса стотина хиљада илегалних имиграната који сваке године долазе са породицама у САД, претежно из Латинске Америке.
„Јачање економских односа и проширење свих осталих“ представљено је и прихваћено као окосница већ утврђене стратегије даљег приближавања према савезницима и партнерима у свету. Кина. НАТО, Европска унија и Русија, Латинска и Јужна Америка, Јапан, Аустралија, Индонезија и као и остали „проверени“ са Средњег и Далеког Истока, Африке и осталих региона представљају „савезнике и пријатеље с којима ће будућа републиканска администрација наставити и унапређивати сарадњу, у складу са нашом утврђеном политиком, традицијом, угледом и местом које САД имају у свету“, наводи се у том документу који су Ромни његови следбеници истакли као свој даљи путоказ за код куће и у свету.
На тродневном републиканском окупљању у Тампи, Западни Балкан (и, евентуално, Србија са својим ЕУ аспирацијама и косовским проблемом) нису нигде поменути ни „под разно“. Сходно томе, нема их издвојених ни у завршном документу. Та и остала слична питања – како је објашњено – по потреби ће се разјашњавати и решавати касније, у ходу, кад дође до смене у Белој кући, на коју се у том табору са сигурношћу рачуна после изборног 6. новембра.
У Шарлоту (Северна Каролина) данас почиње тродневна предизборна конвенција Демократске партије, другачије конципирана од републиканске с обзиром на главну чињеницу да актуелни председник иде у трку за право на вођење државе до 2016. године. О програму за тај планирани следећи мандат „црног Кенедија у Белој кући“ моћи ће нешто више да се каже од четвртка, после окончања тродневне дебате, али из предложеног материјала евидентна је намера Обамине администрације (као и уверење да ће то већина гласача верификовати на изборима) да се настави досадашњим путем, уз одређене корекције које су пракса и неке нове реалности наметнуле у међувремену на домаћем и глобалном плану.
Што се, пак, тиче односа са Србијом – а, у том контексту, реаговања на наше европске и косовске аспирације – ни у документу за скуп у Шарлоту о томе нема ни помена. Из тога, наравно, није упутно извлачити никакав закључак, имајући у виду приоритете и, уопште, сфере интересовања водеће политичке партије водеће силе света.
Као оријентир на том терену, како се подсећа у Вашингтону, упутно је да се користи порука коју је Хилари Клинтон пренела пре пар месеци председнику Србије Томиславу Николићу, приликом њиховог виђења на једном скупу у Бразилу: „САД су спремне за пуну подршку европском путу Србије и помоћ у решавању свих отворених питања, а пре свега око питања везаних за Косово. Спремни смо за заштиту тамошњег неалбанског становништва. Потребно је да наши разговори буду озбиљни и да се не губи време“.
Иначе, прва директна дебата председничких супарника Обаме и Ромнија одржаће се кроз месец дана, 4. октобра, у Денверу (Колорадо). Сходно уобичајеној пракси, на неком од канала кабловске ТВ, негде после поноћи, моћи ће и код нас да се непосредно прати тај дуел.
Они, међутим – који рачунају да ће том приликом чути, можда, нешто о новој америчкој политици према Србији (и, уопште о овом нашем подручју Западног Балкана) узалуд ће потрошити те ноћи пар сати драгоценог сна.
(Данас)
