Прочитај ми чланак
Када би руски император Петар Велики данас васкрснуо, и када би као пре три века поново одлучивао на коју страну земље да премести престоницу, која се и тада налазила у Москви, не би гледао на запад, ка Санкт Петербургу, већ на исток – ка Владивостоку.
Овакав став добио је своју потврду на прошлонедељном самиту држава чланица Организације за азијско-пацифичку економску сарадњу (АПЕК), одржаном у далекоисточном граду, некадашњој ратној бази руске морнарице, удаљеном чак седам часовних зона од Москве.
Током форума којем су присуствовали представници 21 земље, међу њима и лидери водећих држава у региону – Русије, Кине, САД, Јапана… – потписано је много докумената који ће дефинитивно одредити будућност не само држава учесница, већ и света уопште, пренели су извештачи.
Реч је пре свега о борби против корупције, јачању финансијског система, избегавању већих колебања цена на светском тржишту, смањењу потрошње енергије…
У мноштву предложених идеја, нашла се и она о стварању неке врсте алтернативе Међународном монетарном фонду, како би се избегле противречности које се тренутно јављају у функционисању ове организације у односима са Европском унијом.
На крају је издато заједничко саопштење које у наслову јасно указује шта предлажу светске главе: „Интеграцијама до раста, иновацијама до просперитета”.
Да Русија своју будућност умногоме везује за оживљавање источне обале, која је директно суочена америчкој, потврђује и податак да је за реконструкцију Владивостока, као и његову припрему за угошћавање учесника Форума утрошена чак 21 милијарда долара.
Интересантно је да је, услед проблема везаних за квалитетно управљањем градом толико удаљеним од Москве, руска влада у једном тренутку разматрала могућност изнајмљивања Владивостока и целог приморског краја Кини, на дужи период. Ипак, од тога се одустало.
У Москви сада не жале за потрошеним. Очекују да ће се град од 600.000 људи претворити у центар у којем ће се закључивати велики послови, продавати, куповати, где ће долазити и они који су се у томе већ огледали и они који у ту игру тек ступају.
Ону 21 милијарду долара треба некако вратити, вишеструко увећано. Не одмах, али свакако у годинама које ће уследити.
Финансијска нестабилност у Европи, па и на Западу шире, само је потенцирала потребу да се Русија више окрене онима са којима сарађује у неким другим деловима света.
Као највећа држава на азијском континенту, природно се усмерила ка истоку. Тамо су неке од најдинамичнијих економија данашњице, пре свих Кина, Малезија, Тајланд, Јужна Кореја, Индонезија… Земље које се јављају као потенцијално јаки пословни партнери, било да је реч о трговини енергентима, готовим производима, или врхунској технологији.
„Русија је сувише дуго занемаривала своје источне суседе, пре свих Кину. А при томе је и створена управо како би била мост између Европе и Азије”, написао је Пјер Аврил из француског „Фигароа”.
Леонид Ивашов, председник руске Академије геополитичких проблема, додаје: „Криза у Европи, то је, пре свега криза Запада, криза такве цивилизације која је хтела свој модел да наметне целом свету. Русија је способна да заинтересованима предложи сасвим другачији пут”.
Владимир Путин је предложени пут већ назвао – Евроазијски савез.
Стручњаци ипак нису у потпуности убеђени у могуће домете такве политике. Руски далеки исток је у протеклих десет година остао без два милиона житеља.
Москва би да Кини и Јапану продаје више нафте и гаса, али на изградњу енергетских прерађивачких постројења на пацифичкој обали, или цевовода којима би енергенти стизали из делова Русје где се црпу, мораће да се сачека.
Истовремено, како наводи Аврил, руска елита исувише је европска да би направила тако оштар заокрет и преко ноћи се усмерила ка истоку. Тај процес ће да потраје.
Али и свет се променио: Русија је тренутно на првом месту листе произвођача нафте са 10,360 милиона барела дневно. Контролише највећа светска изворишта природног гаса, чији је традиционално главни потрошач – Европа. Сада стратешки партнери највеће државе на свету постају земље Азије. Не само трговински, већ и у свим другим областима међународног деловања.
Центар света, полако али сигурно, премешта се у Азију, став је водећих стручњака и политичара. Русија у том процесу не само да је јак играч, већ оправдано стреми и ка улози његовог лидера.
Половином 19. века, указујући где је будућност тада младе америчке државе, новинар Хорас Грили сковао је чувени поклич: „На запад, младићу, на запад”!
Данас, председник Путин као да узвикује – „На исток, младићу, на исток!”
( Политика )
