Прочитај ми чланак
Према анализи института НРДЦ (Натурал Resources Дефенсе Council) која је објављена овог уторка, становници САД-а баце и до 40% хране сваке године, отприлике 165 милијарди УСД, док у исто време стотине милиона људи пати од хроничне глади широм света, преноси The Вашингтон Пост.
Опсежна анализа, која представља компилацију разних истраживања и статистичких података, открива да се храна баца „од фарме до вилице“ док у исто време актуелна суша прети знатним повећањем цена хране (опширније: Велика суша у САД-у). Анализа такође истиче како су ресурси које је америчка влада уложила у идентификацију актуелног проблема, далеко мањи од поређења с европским државама, нарочито Великом Британијом.
Цена хране у САД-у још увек је релативно ниска, што је можда и један од кључних разлога због којег просечна породица од 4 члана годишње баци око 2,275 УСД хране. Но, тенденција бацања хране у САД-у се повећала, чак 50% више хране баца се данас у компарацији с 1970-има. Истраживање наводи како просечни становник САД-а баца око 10 пута више него становник на простору југоисточне Азије.
Дана Гундерс, једна од научница из института НРДЦ, истиче како је велики проблем чињеница да се природни ресурси – вода, земља, енергија – масовно троше на храну која у коначници бива бачена. „Дословно бацамо сваки други комад хране с којим се сусретнемо. Бацамо новац и вредне ресурсе“, истиче Гундерс.
Проблем свакако није само у домаћинствима већ и у тачки производње – уколико цене на тржишту нису повољне, пољопривредници често намерно пуштају храну да пропадне јер ниске цене нису довољне за компензацију трошка рада и транспорта. Надаље, тржиште форсира узгајиваче да одбацују сваки естетски дефект на храни што такође доводи до знатног бацања сасвим јестиве хране. У истраживању се наводи изјава узгајивача краставаца који истиче како је 75% краставаца бачених због естетских разлога – јестиво. Један погон за паковање парадајза истиче како, у време сезоне, сваких 40 минута бацају цели камион парадајза због истих разлога.
Након што се храна која има одређени рок трајања достави, често бива одбијена од стране дистрибутера чији је посао довести храну до продајних центара. Чак и банке хране често одбијају храну, наводећи како добивају више но што могу примити у одређеном времену, стоји у НРДЦ извештају.
Упркос свим проблемима тржишта, производње и дистрибуције, највећа количина хране ипак се баца у домовима и дућанима. Подаци америчке владе сугеришу како продајни центри губе по 15 милијарди УСД сваке године само због непроданог воћа и поврћа. НРДЦ истиче како је један од разлога томе чињеница да продајни центри намерно пуне своје инвентаре до врха како би „задивили потрошаче“. Проблем су и ресторани и други објекти у којима се сервира храна. Порције су често далеко веће од оних које сугерише држава, што опет доводи до знатног бацања хране.
Групације у индустрији свесне су како губе велик новац и то је један од разлога због којега је ове године покренута иницијатива с циљем проналажења начина како смањити проценат хране која се одбацује. Процењује се како само из ових сектора годишње 36 милиона тона хране заврши на сметлишту.
Истраживање сугерише како су земље ЕУ-а далеко напредније по том питању. Европски Парламент донео је резолуцију којом се настоји упола смањити бацање хране до 2020. Британија је тако покренула кампању „воли храну, мрзи одбацивање“.
Према подацима организација за глобални проблем глади, у свету тренутно гладује 925 милиона људи. Сваког дана 16,000 деце умре од глади, једно дете сваких 5 секунди.
( Вашингтон пост )
