Прочитај ми чланак
Бородинска битка најзначајнија је битка наполеонових ратова и једна од најкрвавијих битака свих времена. Битка се одиграла у реону села Бородино, 115 км западно од Москве.
Линија фронта била је дугачка свега десетак километара. Руском војском командовао је Генерал Михаил Иларионович Кутузов а француском Наполеон Бонапарте. Кутузов је под командом имао 110.000 војника, 10.000 резервиста, 7.000 козака и 640 топова. Наполеон је командовао са 130.000 војника и 587 топова.
Дан уочи битке кроз редове руске војске кретала се литија са иконом Смоленске Богородице. Литија се кретала са војницима који су носили пушке окренуте ка земљи.
Битка је почела нападом Делзонове дивизије на десно руско крило, на село Бородино. Напад је почео рано ујутро око 5 часова под заштитом магле. Бородино је држала Царска гарда егери. Њихов задатак био је да село држе што дуже. Егери су истиснути око 10 часова. Барклај де Толи је наредио да се запали мост на ријеци Колочи. И Егери и Французи су имали велике губитке.
Рано ујутро почео је и напад на руско лијево крило којим је командовао кнез Багратион. Французи су нападали од 5 ујутро до близу подне. Багратион је на брзину направио ровове и припремио одбрану. Одбрана је била жестока и одбијала француске нападе. Наполеон је ријешио да прво пробије линију на руском лијевом крилу и да онда крене у напад на центар. Зато је Наполеон усмјерио на Семјеновске ровове 400 топова. Наполеон се спремао за одлучујући напад. Баграттион је увидио да се спрема напад и наредио је јуриш лијевог крила. Јуриш је био одбијен и Французи су кренули у напад. Тада је тешко рањен Багратион. Од задобијених рана Багратион је умро. То је био кључни моменат битке на овом дијелу фронта.
Након повлачења руског лијевог крила Наполеон се окренуо ка батерији на брежуљку познатој као батерија Рајевског, која се налазила у центру битке. Његов циљ је био да заузме батерију Рајевског и нагна руску војску у бјекство. Батерија је неколико пута пролазила из руских у француске руке али су Руси успјевали да поврате положај.
Платов са козацима и Уваров са 1. коњичким корпусом извели су једну диверзију, прешли су ријеку Колочу и напали француску позадину са сјеверне стране. Напад није успио али је спречио Наполеона да да појачање јединицама које су нападале. Тако је батерији Рајевског дао додатно вријеме да издржи напад. Након крвавих борби три четвртине браниоца батерије Рајевског било је погинуло а једна четвртина се повукла. На крају дана Наполеон је питао: „Шта раде Руси?“ Одговор је био „Стоје на мјесту Ваше Величанство.“ Руси су држали линију фронта до краја дана. Упркос губицима повлачили су се у апсолутном реду и поретку и нису признавали пораз. Наполеон је ушао у Москву али руски Цар није хтио признати пораз. Наполеон је кренуо у повлачење у тешким временским условима руске зиме и под сталним нападима руске војске. Успио је из Русије извући само остатке своје војске. До краја 1812. године у Русији није било ниједног француског војника.
Многи Срби учествовали су у Бородинској битки. Познати су подаци углавном за заповједнике пукова и бригада. Генерал Михаило Андрејевич Милорадович командовао је десним крилом 1. армије, пуковник Николај Васиљевић Вуић, син Србина из Бачке командовао је бригадом у којој су били 19. и 40. егерски пук, генерал коњице Никола Ивановић Депрерадовић, генерал Јован Јегорович Шевич био је начелник гардијске коњичке бригаде, генерал-мајор Илија Михаиловић Дука командовао је 2. кирасирском дивизијом, Ђорђе Арсенијевић Емануел из Вршца командовао је 2. бригадом 4. резервног коњичког корпуса…
Међу њима била су и два Бокеља, Ришњанин генерал мајор гроф Петар Јованов Ивелић и поручник Владимир Војновић, син адмирала Марка Војновића из Херцег-Новог.
Гроф Петар Ивелић ступио је у руску службу 1788. године. Ивелић је командовао бригадом у саставу 17. пјешадијске дивизије. Бригаду су чинили Брестски и Рјазански пук. За вријеме битке налазио се у селу Семјоново. Учествовао је у одбрани батерије Рајевског. Рањен је шрапнелом и метком у раме и контузован је. Иако рањен одбио је да преда команду и напусти положај док год је могао вршити дужност. Тек након трећег рањавања предао је команду. За учешће у Бородинској битки одликован је орденом Св. Владимира III степена.
Поручник гроф Владимир Војновић рођен је 1790. године. Његов отац Марко посветио је велику пажњу његовом школовању. Владимир је ступио у Царску гарду егере 1811. године. Царска гарда држала је положај у селу Бородино на десном руском крилу. Битка је и почела нападом на село Бородино. Пук се храбро држао пред цијелом француском дивизијом. Гроф Војновић се истакао у овој битки. Учествовао је у протјеривању Француза из Русије 1812. године. Наредне, 1813. године учествовао је у биткама код Лицена и Бауцена. Одликован је орденом Св. Владимира III степена. У битки код Улма 16. августа 1813. године пук је водио тешке борбе око коте Колберг. Владимир је рањен у груди и обје ноге. Од задобијених рана преминуо је наредног дана.
Губици у Бородинској битки су застрашујући. Руски губици су износили око 58.000 војника, француски око 50.000 војника и 47 погинулих и тешко рањених генерала. Наполеон је изјавио: „Најстрашнија од свих мојих битака је битка коју сам дао под Москвом; Французи су се у њој показали достојни да извојују побједу, а Руси су се показали достојни да буду непобједиви“.
( Ин4с портал )
