Pročitaj mi članak
Џорџ Галовеј, британски посланик у Парламенту и велики критичар војних инвазија на простору Блиског истока, коментарисао је за Русију Данас актуелно стање у Авганистану и колико тренутни протести против Сједињених Држава могу да утичу на ситуацију у тој земљи.
С обзиром да Талибани све храбрије нападају, да ли бисте рекли да сада постоји прилика да се трупе врате кући пре него што је планирано?
Мислим да се у земљи ствара критична маса и у исто време у британском Парламенту дешава се ‘колапс морала’ када је реч о рату. Осећа се паника у погледу америчких одлука као што је одлука да ће Американци престати да патролирају заједно са Авганистанцима, што није јављено Британцима, али морал такође опада јер је постало јасно да побуњеници и отпор у Авганистану добијају рат. То се свугде види, већ управљају судовима, скупљају порез, све је познато вашим руским гледаоцима јер се управо овде историја понавља. Други покушај је трагедија, баш као и први пут.
Да ли би позив на ранији излазак из Авганистана деморалисао трупе?
Трупе се враћају кући у сандуцима. Два младића из Јоркшира, где сам ја заступник, у граду Брадфорд, ове недеље су се вратили кући у сандуцима. Умрли су без везе, јер рат ће да заврши тачно онако како је могао да заврши и пре 1 или 10 година, и мислим да све већи број људи у овој земљи то схвата. Јер ради се о потпуно погрешној акцији још од самог почетка и од онда то напомињем. Још раније сам истакао да би трупе требале да се врате кући до Божића. Сећам се да ми је тадашњи британски министар иностраних послова, Џек Строу, 2001. године рекао да ће трупе да се ’врате до Божића’, а од тада је прошло већ 11 Божића.
Али шта је са авганистанским народом? Да ли се тај народ може сада тек тако да напусти пошто је ситуација толико опасна?
Страна окупација Авганистана никад није била изводљива – ни у време Александра Великог, ни у време Леонида Брежњева, а данашње светске вође свакако нису способнији од наведених. Чињеница је да Авганистан једноставно не може бити успешно окупиран. Авганистански народ ће сам морати да пронађе начин како да организује своје друштво, без страног уплитања и без стране интервенције. Имамо право да будемо забринути ако Авганистан напада нас или ако екстремистички терористи оперишу унутар Авганистана, али како ће Авганистаном да се управља, то је ствар Авганистанаца. Допустите ми да кажем и ово – једини разлог зашто је у Авганистану постојала терористичка мрежа је због тога што су је Британија и Америка тамо послале 80-их да се бори против Црвене Армије на основу принципа да је ‘непријатељ мог непријатеља, мој пријатељ’.
Какву подршку, не само Парламента, него и јавности, планирате да добијете за тај став да војска мора да се врати кући до Божића? Каква су осећања данас у Британији?
Британска јавност је била против овог рата још од самог почетка. Многи су и даље против, као и знатан број породица војника који се налазе у Авганистану, породице младих људи који се шаљу да тамо гину без икаквог разлога. Лавове у смрт воде и шаљу магарци, у великом броју. Велики број војника жели да оде из Авганистана. Та идеја да смо ‘још увек тамо јер смо били тамо’ у складу је са размишљањем из 1914. пред Први светски рат.
Какве су будуће последице за безбедност света након пораза у Авганистану?
Али овде се ни није радило о светској безбедности, радило се од самог почетка о западној војној авантури. Џорџ В. Буш је мислио прво да покори Авганистан, онда Ирак, па можда Сирију, онда Иран, тај човек је био на луђачком путу. Сада сви ти планови пропадају јер је прво ирачки отпор протерао америчке и британске војнике из Ирака и сада им се исто то догађа и у Авганистану.
Лично сматрам да је добра ствар да Америка и Британија напокон науче да не могу да иду широм света и да врше инвазије и окупације туђе земље када год им се прохте. Противим се међународном тероризму, исламистичком тероризму или било којој другој врсти тероризма и наравно да морамо да будемо забринути око Ал-Каиде. Али Ал-Каида више није у Авганистану, она се сада налази у Сирији – где су је послале Британија и Америка. Пре тога били су у Либији, јер је Ал-Каида савезник Британије и САД-а, баш као што је била и 80-их. Људи који су убили америчког амбасадора у Бенгазију су људи које смо ми послали у Либију и ми смо избомбардовали Либију да би ти исти људи могли тамо да дођу на власт. Сви то знају данас, ни Сједињене Државе више не крију да је Ал-Каида ушла у Сирију у великом броју.
( Русија данас )
