Pročitaj mi članakPredsednik Republike Srpske Milorad Dodik pre nekoliko dana uvredio je dobar deo građana Srbije nazvavši ih "smradovima". Studenti iz Šumadije stoga su se odlučili na neobičan korak - priupitali su AI šta im je činiti u toj situaciji.
„Знам да има оних смрадова које зову нека друга-трећа Србија, они који су као неки интелектуалци. А ми смо као нешто сељаци. Ми смо нека друга прича српског народа, али неће пре тога да кажу да смо већинска прича српског народа, она која воли да пјева, која воли Бају, је л тако? Може ли једна са мном“, рекао је Додик на једном од последњих митинга у организацији партије на власти и запево „Не може нам нико ништа“.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Ово је био повод да се студенти из срца Србије запитају да ли ту можда има и кривичног дела и како се закон у Србији односи према овој врсти вербалних увреда.
Па тако Кривични законик Србије, члан 387, каже:
„Расна и друга дискриминација – Јавно изазивање мржње и дискриминација према одређеним групама представља кривично дело. Обавеза државе: Тужилаштво има дужност да покрене поступак према службеној дужности“.
Члан 344, истог Законика, проповеда следеће:
Повреда угледа Србије – Јавно излагање руглу државе или њених грађана је кажњиво. Обавеза државе: Покретање поступка против Милорада Додика због вређања грађана Србије“.
Члан 149, опет Законик:
Увреде и клевете – Јавно вређање појединаца или група представља основ за кривичну пријаву. Обавеза државе: Обавезно поступање по пријавама оштећених грађана, укључујући студенте“.
Према Закону о странцима Србије, члан 11: „Страном држављанину може бити забрањен улазак у Србију ако угрожава јавни поредак“. По члану 16 овог закона, „ако страни држављанин својим поступцима нарушава јавни ред, може му се забранити боравак у земљи“.
Према Међународном правном оквиру, Европска конвенција о људским правима, члан 10, став 2, каже: „Слобода изражавања може бити ограничена ако угрожава јавни ред и права других“.
Конвенција УН о укидању расне документације „забрањује говор мржње који може угрозити сигурност одређених група“.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Држава Србија, наиме, може донети одлуку о забрани његовог доласка на своју територију. Влада Републике Србије такође може јавно осудити говор и прекинути институционалну сарадњу с Додиком. Може му и забранити финансијске и пословне активности у Србији, блокирањем банковних рачуна и забраном пословања јер нарушава јавни ред и вређа грађање Републике Србије. Уз то, Народна банка Србије и Пореска управа могу покренути финансијске истраге против њега.
Коначно, како грађани могу да реагују?
Најпре, подношењем кривичних пријава тужилаштву због говора мржње. Затим, слањем захтева Министарству унутрашњих послова за забрану уласка и боравка. И на крају, јавним притиском на политичке представнике да се изјасне и убрзају покретање санкција против Додика. Држава Србија има правни основ да реагује, али то неће учинити без притиска јавности, уз захтев за осуду Додикових изјава у Народној скупштини и Влади Србије.
Павле Грбовић, лидер ПСГ, каже за Нова.рс да је Милорад Додик држављанин Републике Србије и самим тим не може да буде проглашен персоном нон грата.
„Али то му не даје за право да као резидент друге државе гласа на локалним изборима у Србији, а још мање да вређа грађане Србије, за кога год они гласали или за шта год се борили. Поражавајуће је што човек који је своју политичку каријеру започео на супротним позицијама у односу на радикале, данас предњачи у радикалском тровању и реторици која само продубљује поделе и доприноси још већим тензијама“, примећује Грбовић.
Правници упућени у ову проблематику такође кажу да грађанин Србије, што Додик у овом случају јесте, не може да буде протеран, нити да му се забрани пословање.
Дакле, грађани су на потезу.
