Studenti u blokadi podrobno pripremaju svoj izborni program čiju su osnovu obelodanili još tokom velikog protesta 28. juna u Beogradu kada su vlast proglasili nelegitimnom, naveli za šta se bore i predložili građanima društveni dogovor čiji je sadržaj deljen na lecima, rekli su Danasu izvori bliski studentskom pokretu.

Међу ставкама су испуњење свих студентских захтева, слободни и поштени избори, независно и ефикасно судство и тужилаштво, располагање минералним ресурсима и заштита животне средине, пољопривреда, просвета, наука, култура, студентско организовање, радничка права, национални интерес.

Будући да се ових дана пуно полемише о саставу студентске листе, али и тражи да се студенти изјасне о корацима после освајања власти, „друштвени договор“ се засад може сматрати њиховим програмским минимумом.

Јер, према нашим незваничним сазнањима, они од јуна до данас увелико дорађују постојеће и додају нове ставке програма којих сада има више од 20. Међутим, није познато да ли ће и када цео програм бити објављен, поготово пре расписивања избора.

Андреј Шево, истраживач приправник на Институту за филозофију и друштвену теорију, каже да „друштвени договор“ осликава тежњу студената да грађанима представе обрисе програма који би највећем броју њихових симпатизера био прихватљив и интуитиван.

– Он је писан у духу дотадашњих студентских наступа и захтева и њихов је логични след али смело придодаје и нове елементе. На пример, у договору провејава снажан демократски набој и оптимизам који се материјализује кроз предлог институционализације студентских пленума и зборова у раду локалних заједница. Као такав, договор је темељ на коме ће бити заснован и програм студентске листе који је у изради – наводи он за Данас.

Док Бојан Пајтић, професор Универзитета у Новом Саду, пак каже да реализацији студентских захтева морају претходити две мере, ако желимо да уопште имамо будућност.

– Након промене власти у Србији, нужно је спровести мере које ће онемогућити финансијско и политичко преживљавање режимских структура које су деценијама девастирале државу. Први корак мора бити привремено одузимање имовине функционерима СНС-а, њиховим коалиционим партнерима, повезаним бизнисменима и криминалним клановима. Ова мера се спроводи на основу Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, конкретно члана 25 став 1, који прописује да се имовина може привремено одузети када постоји основана сумња да је прибављена извршењем кривичног дела, да њена вредност прелази законом утврђени праг и да постоје разлози који оправдавају привремено одузимање. Тиме се не прејудицира кривица, већ до правоснажних пресуда спречава преливање опљачканог капитала у нове политичке пројекте или параструктуре – указује он.

И додаје да је паралелно, неопходна лустрација у најширем смислу.

– По пољском моделу обухватити све нивое јавне управе, правосуђа, полиције, војске и медија, док се ефикасност мора ослонити на чешко искуство: брзе, транспарентне и обавезујуће одлуке, без бесконачних жалби. Лустрација није освета, већ институционални механизам заштите демократије – наводи Пајтић.

Према његовим речима, комбинацијом ових мера ствара се предуслов да Србија раскине с праксом рециклаже моћи криминалних елита и коначно успостави државу у којој закон и одговорност стоје изнад интереса једне партије и њеног вође.

Подсетимо, 28. јуна студенти у блокади су завршили једну етапу у својој борби против власти. Дали су и зелено светно грађанима, те „упалили семафор једне генерације, која не жели да буде слепа, глува и нема, која не пристаје да јој Безбедносна-информативна агенција пише биографије, тужилаштво намешта оптужнице, полиција одређује шта ће мислити, говорити и сањати, већ која зна да Србије заслужује боље“.

„Програмске основе“ од 28. јуна

Студенти се шест месеци залажу да Република Србија буде уређена држава укојој су институције независне и раде свој псоао. Очигледно је да је то под овом влашћу немогуће и зато, како наводе, тражео ванредне паралментарне изборе и боре се за:

Испуњење свих студентских захтева

Студентски захтеви, у својој сржи засновани на начелима правичног друштве, не смеју бити заташкани и занемарени. Њихово неиспуњене на које утиче тренутна власт доказ су нефункционалности институција.

Слобода медија

Остваривање уставних права грађана на потпуно, истинито и благовремено извештавање о свему штп је у јавном инетересу. Морају се применити одредбе које се тичу састава савета, управе и управљањаРЕМ-а. Медији су дужни да непристрасно извештавају!

Слободни и поштени избори

Потпуна ревизија бирачких спискова, одсуство принуде и застрашивања бирача, спречавање и санкционисањесваке злоупотребе бирачког права. Мора се омогућити функционисање свих институција задужених за организацију и контролу избора.

Независно и ефиксано судство и тужилаштво

Судство и тужилаштво су под политичким утицајем те је неопходна смена одговорних, постављање стручних кадрова, као и увођење института специјалног тужилаштва за јавне функционере.

Држава без корупције и организованог криминала
Треба појачати унутрашњу контролуполиције и безбедносних служби. Хитно блокирати све токове и прање новца стеченог корупцијом и криминалом, такође објавити све комерцијалне уговоре државе са страним и домаћим инвеститорима.

Јавна предузећа и пројекте

Потребно је стриктно примењивање прописа којима се регулишу јавне набавке, прекинути праксу фаворизовањапојединих предузећа. У циљу општег интереса неопходно је задржати кључна инфраструктурна предузећа у власништву државе.

Располагање минералним ресурсима и заштита животне средине

Потребна нам је стратегија управљања минералним и другим геолошким ресурсима у складу са еколошким, друштвеним, економским и регионалним аспектима. Зауставити све пројекте попут пројекта „Јадар“ који кроз експлоатацију угрожавају дугорочне друштвене интересе.
Неопходно је преиспитати урбанистичку политику и повећати број зелених површина које убрзано нестају. Кључну улогу има едукација грађана, како би се пробелми решавали на дуже стазе.

Пољопривреда

Треба нам побољшање пољопривредне производње и подстицање иницијатива индивидуалних произвођача као и спорвођење департизације у субевционисању производње.

Просвета

Друштвена свест о значају просветних радника мора се подићи кроз боље услове рада, економски положај, адекватну подршку и признање њиховог доприноса заједници. Мора се поштовати образовни, научни и уметнички караткер рада Универзитета.

Наука

Научни и истраживачки рад морају постати темељ друштвеног и привредног развоја. То захтева дугорочно систематско улагање у науку, враћање угледа научној заједници и обезебеђивање њене институционалне независности.

Култура

Култура је темељ друштва. Треба да градимо споменике знања и уметности, улажемо у ствараоце нематеријалне баштине.

Здравстена заштита

Неопходна су већа и ефикаснија улагања у систем јавног здравља, безбедност на раду, промоцију задрваља и спречавање болести, уз одговорајуће регуилисање приватног сектора. Морају се поштоивати права пацијената и професионална етика уз спречавање корупције и осигурање безбедног окружења унутар здравствених установа.

Локална самоуправа

Дужност сваког грађанина је да учествује у јавном животу, и да суделује у доношењу одлука које се тичу добробити сви нас кроз политчку еманципацију, механизме директне демократије као што су грађански зборови локални референдуми и народне иницијативе.

Студентско организовање

Постојеће стриктуре не уживају поверење студента због недостатка транспарентности, склоности корупцији и неефиксаном заступања интереса студената. Мора да се ради на другачијим системима који попут Пленума омогућавају организовање путем директне демократикје.

Радничка питања

Потребно је стремити ка остваривању радничких захетва кроз измене Закона о раду и Закона о штрајку. Сви органи Републике Србије морају радити на јачању радног законодавства и његовом поштовању. Минимална зарада је ниска у односу на трошкове живота и евидентно је да се она мора повећати.

Национални интерес

Међунардни положај мора бити подређен интересима државе и грађана. Кључне вредности на којима ће се будућа спољна политика темељити су очување суверенитета и територијалног интегритета, поштовање људских и мањинских права, еконосмски развој државе, транспарентност, мирно решавање спорова и војна неутралност.

Izvor: danas

Oznake: društveni dogovor, studenti u blokadi