Pročitaj mi članakJoš odavno je vlasnik Informera, nećete verovati, izrekao jednu rečenicu kojom se preporučio za lidera srpske opozicije, ono kada je Vučiću poručio da je budala.
Нико до сада, чак ни најзадртији политички противници, није рекао Вучићу да је будала, осим Драгана Ј. Вучићевића, који је то, истина, рекао условно, јер да би Вучић заиста испао будала према замисли Вучићевића, морао је тада, у то време, да оде у Кину.
Тог јутра на Пинку, у октобру 2015, власник Информера је дословно рекао: „Вучићу, не иди у Кину! Ако одеш срушиће те док си тамо, или чим се вратиш. Направиће хаос! Ко ће направити хаос? Мафијашка хоботница. Ту мафијашку хоботницу чине политичка мафија, класични криминалци, полицијска мафија и медијска мафија. Вучићу, будала си ако одеш у Кину!“ – викао је он у јутарњем програму Пинка, најављујући државни удар.
И онда је целог тог дана у паралелном свету Телевизије Пинк симулиран државни удар, ког наравно у стварности није било, али што је најважније за ову причу, Вучић је ипак отишао у Кину, што поставља кључно питање: Ко је ту на крају испао будала према тумачењу власника Информера?
Десет година касније Вучић је ових дана опет отишао у Кину, али овај пут, ваљда да не би опет испао будала, стално је оданде истицао да је тамо један од најважнијих гостију, иако се чинило да га у Кини третирају као конобара који разноси аперитиве пре свечане вечере.
Током заједничког фотографисања сместили су га на дно, у сам ћошак.
У првом реду је био крем де ла крем светских аутократа и диктатора, а негде у дубини тотала, у даљини, видела се фаца председника Вучића, фаца која слути да он овако размишља: „Изгледа сам ја стварно испао будала што сам отишао у Кину, овде ме нико не шиша ни три одсто, мора да не прате Телевизију Информер. Треба што хитније направити Телевизију Информер на кинеском, Информер за кинеско говорно подручје. Јавићу Драгану да што хитније почне да учи кинески“.
Кад год би председник ових дана у Кини стао да се слика у први ред, наишао би неки Кинез у кимону са нунчакама и говорио ми: „Еј ти, буђави, марш назад! Ту је место за крем де ла крем, а ти се предвиђен за позадинца. И то не централног позадинца, него позадинца у ћошку“.
Ситуација се мења по потреби – док у Србији сви воле да стоје у позадини председника Вучића јер из те позиције могу лакше да му се увуку у једну ствар на слово Д, вероватно у душу – председнику Вучићу је на састанку у Кини предвиђена позиција отпозади, јер он оданде лакше може да са белосветским лидерима махом аутократске и диктаторске провенијенције увуче такође у једну ствар на слово, Д, дакле – у душу.
И тако је то на свим великим скуповима где се мали увлаче у душу великима, отпозади.
Али, ми се не разумемо у спољну политику, па је председник Вучић морао да нам пред камерама српских аутократских телевизија препричава колко га воле у Кини, не само Кинези, већ и председник Кине, кинеска филхармонија, последњи кинески цар, а највише га воле кинески кучићи, јер ко што је познато – у Кини једу псе – али пси у Кини знају да у Србији не једу псе, па кад год виде председника Вучића, почну да машу репом.
– Највише су ми се обрадовали пси луталице на улицама Пекинга – само што није изјавио председник Вучић, који је имао читав серијал сличних изјава о великој љубави према њему у Кини, од људи до животињки.
– Са председником Сијем састајем се сваки пут када то затражим. Која друга земља у региону има такав третман?
Никаква. Њима остаје само да га виде на разгледници – објаснио је најпре у Кини Информеру и Пинку и осталима које је тамо повео.
Када су га питали оклен он у задњем реду, десно, у ћошку, рекао је:
– Немојте да читате и гледате глупости. Мислим да је Србија овде прва или друга по популарности. И случајно мене овде препознају као њеног председника. Од 26 великих земаља, ми смо први или други по популарности и препознатљивости – казао је још председник својој неугледној пратњи у Кини, састављеној од Пинка и Информера.
Изгледа, председник Вучић је у Кини популарнији и од легендарног кинеског кошаркаша Јао Минга, па би, када га већ, како каже, тамо „препознају као њеног председника“, могао да се кандидује на следећим кинеским изборима. За председника, јашта. Иако тамо ни немају изборе за председника, већ га бира 3.000 делегата кинеске Српске напредне странке, зване Национални народни конгрес.
Да узме рецимо уметничко кинеско име Јао Ми, јер у Србији грађани кад год га виде вичу – јао си га нама – што се на кинеском каже управо Јао Ми, па да настави своју каријеру као кинеска копија Си Ђинпинга.
Срби ће бити срећни, за Кинезе сумњамо.
Само ће један уцвељени човек, кад Вучић оде да постане председник Кине, одавде викати: „Вучићу, будала си ако одеш у Кину, јер кад ти одеш да будеш председник Кине, мене ће овде да јашу!“
Наравно, то се неће десити, јер ће Вучић у Кину повести и Информер, па ће Кинези по цео дан моћи да гледају Драгана Ј. Вучићевића како прича на кинеском. Што није само информатива, већ и невиђен забавни програм.
Извоз наших будала у Кину мора почети, зато је председник и отишао тамо, да уговори спољнотрговинске аранжмане.
Живела Србија, живела Кина!
