Pročitaj mi članak
Текст преносимо у целости са хрватског портала Дневно.хр. као упозорење шта би могло Србији да се деси уколико би постала члан ЕУ:
Колико смо независни: Војску нам води НАТО, политику ЕУ, а финансије страни кредитори и ММФ
Хрватска је данас земља о чијој се војно-одбрамбеној безбедности брине НАТО, а хрватским војницима хијерархијски заповеда амерички генерал који управља јужним сектором Сјеверноатлантског савеза. У финансијском смислу, странци су постали власницима више од 90% активе хрватских банака као и већине најпрофитабилнијих компанија. У међународној политици, Хрватска се у правилу приклања тзв. политици ЕУ-а или, пак, ставовима САД-а.
Што је остало од независности државе 21 годину након што је 8. октобра 1991. Хрватски сабор раскинуо све државноправне везе с бившом СФРЈ, да би тај датум после био уврштен у списак државних празника?
Што је остало од познате пароле с почетка 90-их година о хрватској пушци на хрватском рамену и хрватској новчанику у хрватском џепу?
Колико је Хрватска данас уистину независна у финансијском, економском, војно-одбрамбеном и спољнополитичком смислу? – Одговарају стручњаци из различитих области.
Хрватска је данас земља о чијој се војно-одбрамбеној безбедности брине НАТО, а хрватским војницима хијерархијски заповеда амерички генерал који управља јужним сектором Сјеверноатлантског савеза. У финансијском смислу, странци су постали власницима више од 90% активе хрватских банака као и већине најпрофитабилнијих компанија док ММФ саветује министра Линића како грађанима увести нове пореске намете.
Послушни војници САД-а и ЕУ-а
Што се тиче положаја Хрватске у међународној политици, она се у правилу приклања тзв. политици ЕУ-а или, пак, ставовима САД-а. У правилу, кад год амерички заступник у Генералној скупштини УН-а или у Савету безбедности демонстративно напусти седницу, на пример, у знак протеста против излагања иранског председника Махмуда Ахмадинеџада, за њим скрушено излази и хрватски представник. Што се унутрашње политике тиче, када ЕУ нареди, као покошен пада ЗЕРП а хрватски генерали се експресно транспортују у Ден Хааг.
Јесу ли грађани и посланици у Хрватском сабору тог 8. октобра 1991. замишљали такву независност Хрватске, која је данас земља са спољним дугом од 47,4 милијарди евра, у којој је запослено само 40% радно активног становништва иу којој на сваког запосленог отпада један пензионер?
Имра Аготић, ратни командант Хрватског ваздухопловства, на питање јесмо ли данас независни у војно-одбрамбеном смислу, одговара директно:
– Нисмо! Чим смо ушли у НАТО, нисмо неовисни јер смо своју одбрамбену и војну политику морали прилагодити потребама, организацији и стратегији Алијансе. Но, ја не мислим да је у томе проблем, јер се пут према чланству у НАТО-у гради још од осамостаљења Хрватске. Оно у чему ја видим проблем јест значење које се данас у Хрватској даје Оружаним снагама. Ми се понашамо по принципу: рат је завршио, извојевали смо победу и Оружане снаге сада су само трошак. У том сам смислу разочаран. Очекивао сам да ћемо иу склопу НАТО-а дати пуно већи допринос својој самосталности – истиче Аготић.
Привид финансијске независности
Макроекономист др Анте Бабић каже да данашња Хрватска није независна ни у финансијско-економском смислу, и то у три кључне тачке.
– Прво, наш је БДП овисан о расту личне и јавне потрошње, а део укупног БДП-а који настаје из производње знатно је мањи. Друго, увоз је хронично већи од извоза, па бележимо стални дефицит робне размене и текућег рачуна. И, треће, из године у годину расте спољни дуг, што значи да ми реално не управљамо својом економијом.
То је као да тврдите да сте финансијски независни, а стално се задужујете код суседа. Тај привид независности једном мора стати – каже др Бабић.
Др Дамир Грубиша, стручњак за Европску унију с Факултета политичких знаности у Загребу, каже да се Хрватска влада, у недостатку проактивне спољне политике, слепо улагује или САД-у или Европској унији.
– Ми немамо веродостојну спољнополитичку стратегију, поготову у Уједињеним нацијама. На пример, за време хрватског мандата несталне чланице Савета безбедности УН-а, требали смо предложити једну тему о којој је морало расправљати Савет безбедности.
Изабрали смо, гле чуда, тему о међународном тероризму, наравно, само зато да бисмо се свидјели ‘САД-у, иако би било легитимно да смо наметнули тему као што је нпр јаз између богатих и сиромашних земаља, или пак положај малих земаља у међународној заједници, јер нас се та тема директно тиче – закључује др Грубиша.
Ни двадесет година од осамостаљења, немамо савремени државни визуелни идентитет!
Одлуке које смо донели самостално:
– Изгласали па због претњи забраном уласка у ЕУ укинули Заштитни еколошки риболовни појас (ЗЕРП) због чега годишње губимо 300.000.000 евра годишње, колико Италијани излове рибе из нашег мора
– Због притиска из ЕУ и блокаде претприступних преговора изручили смо Међународном кривичном суду у Хагу генерале Чермака, Маркача и Готовину, од којих су двоје осуђени на драконске казне
– Због Словенске уцјене пристали смо на арбитражу око спора у Пиранском заливу где би, ако се не донесе одлука у нашу корист, могли изгубити део територије
– Европска унија је забранила улазак у Надзорни одбор Ина-е министрима Славку Линићу и Радимиру Чачићу, који су требали да спрече превласт мађара у управљању хрватском нафтном компанијом те присилити МОЛ да више инвестира у Ина-у, а мање извлачи добит
– По диктату ЕУ морали смо продати (приватизирати) Бродоградилишта
– Да би задовољили кредитне агенције и задржали кредитни рејтинг земље социјални издаци и друга права Хрватских грађана су смањена – По препоруци ММФ-а, од идуће године уводи Хрватска порез на имовину
Све у свему да се закључити да смо под Србима, у Југославији, били независнији!
(Дневно.хр)
