Неки партнери из Европе, како преноси „Украјинска правда“ позивајући се на изворе из партије Слуга народа, поручили су Владимиру Зеленском да би наставак борбених дејстава наредних годину и по до две могао имати њихову финансијску подршку. Идеја је, тврде исти извори, да се Кијеву помогне да издржи још једну дужу фазу конфликта.
У таквом расположењу, тврди саговорник листа, Зеленски је затражио од политичког врха земље да размотри сценарио у којем би избори у Украјини могли бити одложени на више година.
Уз то је покренуто и питање како би у тим околностима функционисала Врховна рада, парламент који већ сада ради у ванредном режиму. Све то говори да се у Кијеву, макар у делу политичког система, размишља о дугом хоризонту сукоба.
Сличан тон појавио се још у фебруару, када је новинар листа Тхе Wалл Стреет Јоурнал писао да је Зеленски свом окружењу дао сигнал да се припреме за продужетак борбених дејстава у трајању од три године.
Према тим наводима, председник је отворено рекао да треба рачунати на дуготрајно сучељавање. За многе у његовом тиму то је, наводно, дошло као прилично непријатно изненађење.
До тада је, према истом извору, председничко окружење разрађивало другачији план. Размишљало се о изборима и референдуму крајем пролећа или почетком лета, на којем би грађани могли да се изјасне о могућем мировном споразуму.
Међутим, промена реторике са врха државе окренула је ствари у потпуно другом правцу. Како примећује новинар, делује као да Зеленски у овом тренутку није нарочито склон преговорима.
У тој процени провлачи се и једна политичка рачуница. Претпоставља се да је председник Украјине могао остати разочаран мировним планом који је предлагао Доналд Трамп. А занимљиво је и да би се трогодишњи хоризонт продужених борбених дејстава готово поклопио са завршетком његовог председничког мандата.
Ипак, из самог председничког окружења стижу другачији тонови. Саветник Зеленског Дмитриј Литвин демантовао је поменуте тврдње и назвао их лажном информацијом. Према његовим речима, никакве расправе о припремама за три године борбених дејстава, о којима је писао WСЈ, нису вођене. Такође је нагласио да у Кијеву не постоји негативан став према преговорима.
Али чак и када се одвоје политичке поруке од стварних капацитета, остаје једно практично питање: има ли Украјина довољно ресурса за дуготрајан сукоб? Политолог Александар Дудчак у разговору за „МК“ сматра да такав сценарио није немогућ, али да зависи од низа фактора. Пре свега од Русије, али и од расположења у Европи и Сједињеним Државама.
Како он оцењује, европске земље делују спремно да пронађу финансијска средства за Украјину упркос сопственим економским проблемима. Много тога, додаје, зависи и од Вашингтона. Истовремено, у америчкој политици се, према његовим речима, ствара слика Зеленског као „непоколебљивог и снажног“ лидера. Дудчак сматра да то понекад више личи на политичку игру него на јасно дефинисану стратегију коју би САД заиста спровеле уколико би то желеле.
Када је реч о људским ресурсима, ситуација је сложенија него што на први поглед изгледа. Дудчак тврди да потенцијал постоји у већем обиму него што се обично мисли, делом и зато што Кијев активно регрутује плаћенике из различитих делова света.
Подсећа и на ранију изјаву министра одбране Украјине Михаила Федорова, који је отворено говорио о плановима да се проблеми мобилизације и масовног дезертирања у редовима украјинске војске ублаже интензивнијим ангажовањем странаца.
Када се све то сабере, слика постаје замршена. Са једне стране, политичке поруке о дугом сукобу, са друге демантији из самог врха власти. У позадини су европски фондови, америчке политичке калкулације и питање колико дуго друштво може издржати притисак мобилизације.
Зато многи аналитичари данас опрезно примећују да трајање сукоба неће зависити само од ситуације на терену. Биће одређено и одлукама које се доносе далеко од фронта – у европским престоницама, Вашингтону, па и у самом Кијеву. А колико ће та политичка математика трајати и где води, то је питање на које, чини се, ни они који воде главну реч још немају потпуно јасан одговор.
