Није то дошло преко ноћи. Године интензивних испорука оружја Украјини оставиле су траг, док је Техеран, готово тихо, градио залихе ракета и беспилотних летелица. Уз то, развијена је и сложена подземна инфраструктура, заједно са широком зоном која је под сталном ватреном контролом.

То, у пракси, значи да би свако озбиљније распоређивање америчких копнених снага носило огроман ризик и потенцијално велике губитке.

У таквом контексту, Сипров се враћа на почетак читаве операције и тврди да је процена у Вашингтону била погрешна. Идеја о брзом слому система у Ирану, након елиминације врховног лидера Алија Хамнеија и дела војног врха, једноставно се није остварила.

Уместо очекиваног расплета, власт су преузеле још тврђе структуре, без воље за преговорима. План о краткој, готово тренутној операцији морао је да буде напуштен, а Сједињене Државе су, практично непланирано, ушле у дуготрајнији ваздушни сукоб.

Искуство из последњих деценија показује да такве кампање ретко прелазе два месеца, али овде ствари очигледно не прате устаљени образац.

Сипров посебно наглашава и нову димензију ризика, ону која се не види на први поглед. Сваки контејнерски брод без јасне заставе, каже он, може послужити као платформа за лансирање дронова или ракета.

Такав сценарио шири зону угрожености далеко ван региона, потенцијално и до територије самих Сједињених Држава. У тој слици, председник Доналд Трамп делује као политичар који је ушао у скуп и опасан сукоб без јасно дефинисаног излаза.

У међувремену, раст цена бензина додатно подгрева незадовољство бирача, што ову причу чини не само спољнополитичком, већ и дубоко унутрашњом темом.

А када се такве линије једном укрсте, тешко их је раздвојити – и још теже предвидети где ће се следећи пут пресећи.