Pročitaj mi članakIvan Matović i Novica Antić su konačno na slobodi i to je jedina dobra vest koja se mogla čuti u naprednjacima okupiranoj Srbiji. Zatvoren je tek otvoreni tunel na auto putu “Miloš Veliki” za koji su Vučićevi stručnjaci tvrdili kako je bezbedan. Uhapšen je porše vlasnika KTV. Kulen sa nestrpljenjem čeka najavljeno pojeftinjenje, kao i penzioneri povećanje prikazano kao spektakularno, a zapravo deo uobičajenog usklađivanja sa inflacijom o kojoj vlast glasno ćuti.
Председник Ћациленда је и у Кини завршио у магарећој клупи где га, иначе, редовно стављају кад год се појави негде у свету. Тај третман неважног међ његовим присталицама и медијима је приказан као посебна врста почасти коју доживљава не само Вучић већ и Србија. Колико је та почаст значајна могло се видети и по бројним монтираним и фотошопираним фотографијама на којима је Вучић гуран у први план тако да је и свакој будали јасно како он ту у тренутку настанка снимка није био.
Истовремено по завршетку разговора са председницима Русије и Кине оцењеним као присним, пријатељским и историјским, прво што је Вучић изјавио после сваког од њих је – уморан сам! Као да га је Путин бацао по струњачи, а Си терао да рецитује на кинеском. Та Вучићева сцена у многоме подсећа на филм “Лет изнад кукавичјег гнезда”, где један од пацијената, кад га моле да гласа да гледају пренос на телевизору који нема екран он одговара – уморан сам, не могу!
У сваком случају, понашање председника Ћациленда и његово тумачење свега онога што се никад није догодило одавно захтева хитну хоспитализацију и озбиљну анализу стручних особа. Изјава да ће се запослити код ћерке у приватној фирми кад заврши политичку каријеру, а ћерка је још на мастеру, спада у оне кад је обећао да ће се запослити код рођеног брата у фирми. А онда, не лези враже, брату Андреју ко за инат неко украде личну карту и наредних година му у тој фирми редовно уплаћивао плате, топли оброк и регрес. Све док моћни брат Александар није, после толико година, обзнанио ту стравичну превару чији циљ је био да се облати његова породица, а вероватно и он сам спречи да се коначно негде запосли и почне да ради. Иначе, сви приватници и код нас и у свету једноставно чезну да приме неког без искуства и неопходног знања.
За све то време страначка опозиција окупљена око лидера ССП одра колена и лактове да убеди јавност Србије како је техничка влада са Вучићем далеко боље решење од некакве подршке студентима који су за десет месеци урадили више него сви они за 13 година. У негде договореној агенди за наступ стално понављају техничка влада орочена на 100 дана, а 101 дана – избори! Не кажу ко ће гарантовати да ће тог 101 дана баш бити избори, али се претпоставља да ће главни жиранти бити Вучић и Ђилас, а саму примену надгледати Мариника и Брнабић. Куд ћеш лепше и ефикасније.
Поготову што је према последњим објављеним истраживањима Ипсоса и власт и страначка опозиција у таквом налету да им се убзани пораст рејтинга мора мерити специјалним уређајима који се користе током фото финиша сваке трке.
Уколико је све тако, никоме није јасно шта се више чека са расписивањем избора на којима ће издоминирати пре свега власт али и страначка опозиција која ће додатно ојачати своје капацитете и показати свим неверним Томама какву заправо подршку поседују.
Ако су студенти и народ који их безрезервно подржава толико небитни и немају никакву шансу на предстојећим изборима, зашто их толико нападате, пребијате, застрашујете, отпуштате… Чега се то плашите поред занчајних истраживања које имате пред собом и непресушним ресурсима које контролишете и на којима би вам и сам Крез позавидео.
Обрачун на изборима или на улицама је неминован. Време је да се одлучите шта вам више одговара. Магарећа клупа за председника Србије је више него индикативна порука, али сувише блага за оно што мора уследити.
