Pročitaj mi članak
Нови сад: Када одзвони за крај последњег часа, ученици првог и другог разреда могу да остану у продуженом боравку, док за њихове другаре из трећег и четвртог разреда не постоји оваква могућност.
Целодневни боравак финансира се из просветног буџета и у њему нема новца за укључивање старијих ђака.Директори школа сматрају да би било добро када би сва деца у нижим разредима, као што је некада било, могла да остану у школи и после наставе.
Родитељи раде по цео дан и много је боље да је дете под надзором учитеља, него да је на улици, каже за наш лист директор основне школе „Коста Трифковић” Милан Спасојевић.
С друге стране, и за учитеље би било драгоцено да добију овакав додатни ангажман у време технолошких вишкова.Интересовање родитеља је огромно, а места у продуженом боравку нема ни за све ученике млађих разреда. Зато се у појединим школама праве листе приоритета.
Како нам је објаснио Спасојевић у овој основној школи тренутно има 200 ученика у продуженом боравку. То је девет одељења, у којима у просеку 35 ђака. Углавном је реч о ђацима из првог и другог разреда, док у договору с родитељима остају ученици и трећег и четвртог разреда, навео је Спасојевић и додао да им и одговара овако велики број ђака у боравку.
Слично је и у школи „Жарко Зрењанин”, јер и тамо је потреба за продуженим боравком све већа и већа, а све је мање места. Директор школе Жарко Мушицки наводи за „Дневник” да су они реорганизовали простор у школи како би било што више места за продужени. Међутим, то је сада превазиђено.
– У овом тренутку има 253 ђака у продуженом боравку, али то није коначан збир, јер поједини ученици других разреда још нису кренули, пошто су им родитељи на годишњем одмору. Такође имамо и око 80 захтева од родитеља трећег и четвртог разреда, па се надамо да ће ускоро и наша школа добити новац, како би проширили капацитете – истиче Мушицки.
Ништа боља ситуација није ни у школи „Ђорђе Натошевић” где се тражи „место више” за продужени боравак. И у овој школи имају близу 200 ученика у продуженом боравку, углавном првог и другог разреда.
Реч је махом о комбинованим групама у којима има и и неколико ђака из трећег и четвртог разреда. Родитељи су огорчени, јер сматрају да није фер што је осталој деци укинуто ово право- сматрају да су и десетогодишњаци још увек мала деца. Зато директорима није јасно због чега је Министарство финансија укинуло плаћање боравка за трећи и четврти разред. У већини школа, родитељи су чак предлагали да да из свог џепа плате учитељску плату у продуженом боравку, али да им ни то није одобрено.
Љ. Натошевић
Шид: Само вредне жене биле залудне
Фушкогорско село Бачинци, девет километара источно од Шида, на Чесмином долу је приредило трећи „Сремски ручак чобански”, заједно са туристичком организацијом општине и власником „Чесминог дола” Ивицом Ресановићем.
Да најбољи такмичари понесу кући нешто и у новцу а не само пехаре и дипломе, анимирано је чак 39 спонзора.
Дошли на ову манифестацију, сем овчара, удружења жена из целог атара, медари, мајстори да скувају, те учесници у чобанском петобоју и брзом шишања оваца, од организатора добијено квалитетно магареће и овчије месо. Жирији верификовали да је најбоље котлићала МЗ Вашице, друго место освојио „Весели комшилук” из Бачинаца, у чобанском петобоју пехар припао Ђорђу Лазареву из Бачинаца а у брзом шишању оваца Жељку Мајићу из Вашице. Он гаји расу “илде франс”, коју хвали јер мало једе, али купац не пазари кост и кожу, већ месо без много лоја.
– Лане сам продао велико стадо и возио камион годину дана за газду. Али код њега се никад не може зарадити. Овако сам себи командујем, макар и чобан био – завршио је Жељко.
Миленко Гићан, амбасадор медара Србије, вајка се што му је ове године много угинулих ројева. Жене удружене седеле су мало залудне крај својих рукотворина, али директор ТО Шид Мирослав-Мића Јањић и за њих има план.
– На граничном прелазу отворамо информативни центар сличан оном у Хоргошу, али другачији, јер ћемо ту продавати и сувенире овдашњих жена.
Сем сточара и ратара, двоструко су бројнији код Чесминог дола, него прошле године, били и гости који нису паори. Многи повели и ситну децу, којима свакако није било досадно, јер су могли да пецају у лепо уређеном рибњаку или се возе у таљигама.
– Чим се датумом не сударамо са иришким “Пударским данима” и “Бербом грожђа” ето ефекта – тврди Јањић. – Верујем да ће и нови састав управе општине схватити значај ове манифестације. Треба само мало труда да доведемо више људи на изложбу оваца, јер је организујемо да наше благо не купују накупци, већ туристи. А њима и ми знамо испећи јагањце.
Д. Савичин
Панчево: Приватницима на црту
Бројни су пропусти у раду Апотеке Панчево, чији је оснивач Град. Свих 18 апотека, које су у склопу Апотеке имају недостатке у свом пословању, а за првих шест месеци ове године добављачима дугују 480 милиона динара, док од Фонда за здравство потражује око 290 милиона динара. Највећа дуговања Апотека Панчево има према „Хемофарму“, нешто око 130 милиона динара. Потребно је што да се новац што пре уплати „Хемофарму“, који прети тужбом.
– Највећи губитак био је у највећој апотеци, то је апотека у Карађорђевој улици у Панчеву, око 2,2 милиона динара. Мање губитке забележиле су сеоске апотеке, а најмањи је у Иванову око 150.000 динара – рекла је дипломоирани фармацеут, специјалист и менаџер у здравству в.д.директорка Бранка Милојевићев.
Лош одабир добављача је главни разлог за губитак у апотекама.
– Ова установа није радила негативну нивелацију. То значи да када лекови појефтине од велетрговина тражимо књишко одобрење да урадимо негативну нивелацију и тиме смањимо износе на фактурама које треба да им платимо. Када смањимо фактуре, смањујемо и нашу обавезу према њима – објашњава директорка.
Директорски Колегијум Апотеке констатовао је и проблеме у статусу свих 18 апотекарских испостава. Последња регистрација тих пословних јединица обављена је још за време СФРЈ. Фактички, сада ни једна од 18 апотека нема дозволу за рад изјавила је Бранка Милојевић.
– Нама су Банатски Брестовац, Глогоњ, Иваново и Јабука још апотекарске јединице, а закон од 2008. године не познаје такве правне субјекте у мрежи апотека. У њима раде само фармацеутски техничари што је недозвољено и то само једну смену што није по закону – рекла је директорка Милојевић.
Међу првим корацима новог менаџмента биће легализација галенске лабораторије, у којој производе апотекарске препарате за грађане и друге купце.
– Морамо да понудимо све што нуде приватне апотеке и да на тржишту станемо на црту приватним апотекама. Морамо имати сопствене производе, сопствену понуду да бисмо били успешни – рекла је Бранка Милојевић.
З. Дг.
Ратково: Стари ас Рајко скувао најбољи пасуљ
Од како је пре четири године установљено такмичење у кувању пасуља, у Ратково долази вероватно, скоро пола Бачке. Од прве манифестације до сада број учесника се готово удвостручио.
Пасуљ на хиљаду начина, мало гушћи, мало чорбастији, са више или мање меса, зачињенији или „клот“, све зависи од укуса у које се не мешамо. Мештани Раткова такође једва чекају ову манифестацију, поготово жене, пошто онда мужеви показују своје способности, па чак и они који се не такмиче.
Такмичење у кувању једног од најомиљенијих јела у Србији окупило је такмичаре из Бачког Новог Села, Равног Села, Бачке Паланке, Новог Сада, Темерина, Оџака, Бачког Брестовца и још многих других места, а одржавало се у дворишту ратковачког Дома културе.Организатор такмичења је била Месна заједница Ратково, а покровитељ Туристичка организација општине Оџаци, уз бројне спонзоре.
Организатор је свим такмичарима обезбедио све што је потребно за кување, а такође су добили и кецеље и капе да би испунили све прописане норме потребне за куваре и наравно да би имали успомену на учешће у ратковачкој Пасуљијади. Жири који је био неопходан за оцену квалитета скуваног пасуља, такође је био пажљиво одабран: Ема Стојановић из Раткова,Тоша Глишић из Бачке Паланке и Витомир Миленковић из Оџака. Одлука о победнику није ни мало лако донета, али ипак најбољи пасуљ је скувао Рајко Поповић из Бачког Брестовца, стари ас кувања у котлићу, без обзира шта је у њему. Другопласирани је био Драган Ћеран из Раткова, а трећи Властимир Стаменковић из Оџака. За прва три места Туристичка организација општине Оџаци је обезбедила пехаре, а организатори су најбољем поклонили куварско одело „Доктор за пасуљ“.
Такође је проглашено и пет најбољих екипа, а додељена је и ласкава титула најслабијег, коју нећемо објавити.
С. Милер
(Дневник)
