Pročitaj mi članak
На свега педесетак метара од магистралног пута Прокупље – Куршумлија – Приштина и на свега десетак метара од железничке пруге Ниш – Приштина увелико трају радови на археолошком локалитету из доба неолита, који је од огромне важности за истраживање историје људског рода.
Досад је у Плочнику пронађено око 70 бакарних предмета и на стотине камених фигурина из каменог
Почетна истраживања и метални предмети пронађени на архелошком локалитету из каменог доба у Плочнику сведоче о томе да је крајем неолита, од 5.300 до 4.600 године пре нове ере на обали реке Топлице постојало насеље које се простирало на површини од око 120 хектара и у којем је била изузетно развијена израда металних предмета од бакра. То значи да је неолитско насеље у Плочнику колевка металургије у Европи.
Археолог Јулка Кузмановић Цветковић, директорка Музеја у Прокупљу, подсећа да су прва оруђа од метала пронађена 1972. сасвим случајно, приликом прокопавања трасе пруге Ниш – Куршумлија.
– Једноставно, то су били људи који су били испред свог времена, баш као што и данас има људи чија су размишљања изнад просечног. За сада не можемо рећи да ли је металургија производ случајности или посебне интелигенције појединаца, али, свеједно, мајстори, или технолози из Плочника су дали велики допринос развоју цивилизације какву данас познајемо – каже Марко Марјановић.
– Тада је откопана, вероватно, нека остава ковачке радње из тог периода, тако да се не може рећи да је археолозима неолитски локалитет у Плочнику био непознат. Такође, опет случајно, док је 1964. године копао темеље за вуновлачару, мештанин Радован Здравковић је пронашао бакарне предмете, а нови вредни неолитски бакарни алати пронађени су и у периоду од 1968. до 1978.
Међутим, ето, много година касније и тек након извршеног геомагнетног снимања терена јасно је да је реч о једном од најзначајнијих светских археолошких налазишта које ће знатно утицати на досадашња знања о неолиту и употреби метала. Овај локалитет је револуционаран у том смислу што помера археолошки период за више од једног миленијума и доказује да је металургија рођена баш на овим просторима и да је старија од металургије у Азији, како се досад мислило – каже Јулка Кузмановић Цветковић.
Старост бакарних предмета – длета, секира, чекића и других металних предмета – пронађених у Плочнику у најугледнијим светским институцијама опробаним и доказаним методама процењена је на 7.500 година, односно сматра се да су настали у периоду од 5.300 до 4.600 година пре нове ере и то као аутохтони локални производ о чему говори пронађени инвентар једне ковачке радње у којима су се правили бакарни предмети. У тој кући су пронађене керамичке посуде, пећ и горионик који су употребљавани за топљење и прављење бакарних предмета.
Београдски археолог др Душан Шљивар, који се налази у истраживачком тиму, каже да већ први резултати ископавања револуционарни.
– Имамо доказе да се цивилизација која је на обали Топлице имала огромно насеље бавила прерадом метала још у петом миленијуму пре нове ере. Након овог открића у археологији много тога мења, а пре свега се мењају досадашње тврдње и сазнања да је металургија настала у Азији. Заправо, већ први налази говоре о томе да је у Плочнику рођена металургија много пре него у Азији и да сазнања о употреби метала нису стигла с Истока, већ су створена баш овде и одатле се ширила даље ка Европи – прича др Шљивар.
Туристи хрле у камено доба
Недалеко од локалитета на којем се обављају најновија ископавања, архелози су изградили први археолошки парк под отвореним небом које се састоји од неколико колиба за становање, радионица, обора за стоку, ткачницама.
Насеље је изграђено према досадашњим сазнањима о животу људи који су овде живели у време каменог доба, али ће након најновијих истраживања вероватно бити дограђено зато што је већ сада јасно да је реч о веома развијеној цивилизацији која је имала све што им је за живот људи било потребно – реку Топлицу, у којој су ловили рибу о чему сведоче тегови за рибарске мреже, житна поља, радионице за израду алата у којима су радили врсни мајстори, индустрију бакра, па чак, тврде археолози, и уметничке радионице. Плочник тако постаје нова туристичка атракција.
Др Шљивар каже да тек предстоји утврђивање како су становници овог насеља долазили до руде бакра, на који су је начин топили и којим су методама израђивали бакарне предмете и то још у време каменог доба.
Да је откривање неолитског налазишта у Плочнику од великог значаја за светску археологију међу првима су схватили стучњаци са Кембриџа, на основу чега је Велика Британија издвојила пола милиона фунти за обављање археолошких радова на овом локалитету који ће трајати наредне три године. Нема сумње да је Плочник праисторијска металуршка метропола.
(Вести онлајн)
